Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta, a ujedno i uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Za badnjak se obično seče manje drvo ili samo hrastova grana, koja je oduvek bila sveto drvo kod Slovena.
Narodni običaji vezani za Badnji dan su izuzetno stari, ali su se mnogi običaji promenili, izgubili ili čak potpuno zaboravljeni. Običaji se mogu razlikovati u različitim regionima, ali uprkos raznolikosti, i dalje postoji mnogo zajedničkih običaja.
Paljenje badnjaka je usko vezano za vatru i ognjište, pa se za novu godinu pali mladi hrast, a mnoštvo varnica koje lete u nebo najavljivalo je mnoge žetve i prinose.
Sečenje badnjak - Po tradiciji, već u zoru, na Badnje jutro, komšije, rođaci i članovi porodice zajedno odlaze u šumu da sakupe badnjak. Badnje veče seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. U zavisnosti od regiona birale su se različite jelke, pa se na nekim mestima bira trešnja, negde hrast, a negde i bukva. A i broj badnjaka varira od mesta do mesta, pa se negde seče jedan, a negde dva, pa čak i tri.
Pre seče, drvo se zove dobro jutro, čestita mu se praznik i moli se da u porodicu donese zdravlje i sreću, zatim se posipa žitom, a u nekim krajevima se daje i kolač posebno napravljen za tu priliku.
Drvo je uvek sečeno sa istočne strane, jer je trebalo da padne tačno na istok. Onaj ko seče badnjak trudi se "da drvo ne strada“, odnosno da padne jednim udarcem ili, najviše, sa tri. Ali ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, onda ga treba pocepati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Veruje se da prvi iver koji se odvoji od badnjaka ima posebnu snagu, pa se uvek vodilo računa da ne padne na zemlju, pa je onaj ko seče badnjak bio u pratnji drugog čoveka da uhvati prvi iver.
Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, stavlja ih na zid kuće, a tek sa prvim mrakom badnjak se unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Božićna pečenica - U nekim krajevima svinjsko pečenje se kolje posle Badnje večeri, dok se u drugim mestima kolje na Tucindan, odnosno 5. januara. Obično je to svinja, ređe jagnje.
Unošenje badnjaka i slame - Za Badnji dan domaćica stavlja u sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i sve se to stavlja na sto za večerom. Ponegde ispod stola, a negde kraj ognjišta stavljaju sito, a ovim žitom se posipa badnjak, slama i paolažajn.
Uveče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću i tom prilikom kuca na vrata, a kada ukućani pitaju: "Ko je?“, odgovara: „Dolazi badnjak kod tebe. kuća“. Posle toga, domaćica otvara vrata i obraćajući se badnjaku kaže: „Dobro veče, Božićnjak“. Prešavši desnom nogom preko praga, domaćin unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima: „Srećno Badnje veče“, na šta ga ukućani pozdravljaju sa: „Bog te blagoslovio“, dok ga ukućani pozdravljaju sa: „Srećno Badnje veče“. domaćica ga dočekuje tako što mu sipa žito iz sita.
Noseći badnjak, domaćin ide po kući kuckajući kao kvočka, a domaćica i sva deca ga prate pijući kao kokoške. Domaćin obilazi sve uglove kuće bacajući u svaki ćošak orah, koji se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se takođe ostavljaju u slami ispod stola i obično se jedu sa medom.
Posle unošenja badnjaka, domaćin ili domaćica unose slamu i razbacuju je po celoj kući, posebno na mestu gde će biti postavljena večera. Posle Božića, tačnije trećeg dana Božića, odnosno na Stefanovdan, ova slama se nosi u tor, štalu ili štalu i njome su se zavijale voćke da bi bolje rodile.
Paljenje badnjaka - Badnjak se zaceli, namaže medom i stavi na ognjište, a posle ga treba tretirati kao sa živim bićem, odnosno okititi zelenim grančicama, poljubiti, ali i politi vinom, posuti žitom, itd.
Deca pale vatru, odnosno pale i bockaju vatru grančicama, izazivajući pregršt varnica i varnica govoreći: „Koliko varnica, toliko para, pilića, košnica...“, nabrajajući svu stoku i dr. životinje čije se blagostanje želi.
Posle toga domaćin okadi celu kuću i večeru, zapali sveću i poslužena je večera.
Božićna večera – Božićna večera je raznovrsna i obilna, ali posna, a pre svega svi članovi porodice treba da budu za trpezom. Čovek ne sme da pojede svu hranu niti da popije sve piće, već da nešto ostane da prenoći, na mestu gde se večeralo. Na Badnje veče, kao i na prvi i drugi dan Božića, trpeza se ne skida. Međutim, ovo pravilo se često odstupa od današnjeg.
(Mondo, I.L.)