Svakog 16. januara klimatolozi, meteorolozi i ljubitelji zimskih sportova slave Svetski dan snega. Ipak, sa globalnim zagrevanjem planete stručnjaci upozoravaju da će snega biti - sve manje! Prema rečima klimatologa Vladimira Đurđevića, nedavno istraživanje sprovedeno i kod nas pokazuje negativni trend da snega u poslednjoj deceniji ima sve manje.
"Razlog je globalno zagrevanje. Ne samo da snega ima manje, nego iz tog istraživanja znamo da je to zato što je planeta danas jednostavno toplija. To ne znači da ćemo da izgubimo sneg potpuno u budućnosti, ali biće ga sve ređe i sve manje će se zadržavati", objasnio je klimatolog Vladimir Đurđević za RTS.
Skijališta u Alpima se već zatvaraju
To je razlog i zašto se u Alpima sve više skijaških centara zatvara, a posebno onih na nižim nadmorskim visinama. "Skijališta se pomeraju na veće visine i fokusiraju se da celi taj skijaški turizam lociraju na preko 2.000 metara, čak preko 2.500 metara", napominje klimatolog Đurđević.
Veštački sneg narušava prirodu
Kaže da u ovakvim situacijama veštački sneg može da pomogne, ali da takva vrsta "osneživanja" može imati negativnog uticaja na celokupnu životnu sredinu na tim lokacijama. "Iscrpljuju se podzemne vode da bi se to radilo i na taj način narušava lokalni hidrološki balans, što može negativno da utiče na floru i faunu. Iako pravljenje veštačkog snega može da pomogne turističkoj sezoni, trebalo bi ga koristiti veoma pažljivo i u kontrolisanim uslovima", smatra Đurđević.
Planeta se može toliko zagrejati da nam ni veštački sneg neće biti od pomoći Napominje i da postoji opasnost da se planeta toliko zagreje u budućnosti da nam ni veštački sneg neće biti od pomoći.
Đurđević je izneo zabrinjavajuće podatke:
- Do sredine ovog veka planeta će se sigurno zagrejati za jedan dodatni stepen.
- Trenutno je planeta toplija za jedan stepen u proseku nego što je bila pre stotinu godina.
- Zbog tog jednog stepena danas imamo manje snega nego što ga je pre bilo.
- Čak iako do 2050. godine bude ispunjen Pariski sporazum (globalni dogovor o klimi u okviru kojeg su sve zemlje sveta dogovorene da urade jednu stvar - napuste fosilna goriva, ne koriste više ugalj, naftu i gas da bi proizvodile energiju) ipak ćemo imati zagrevanje od još jednog stepena!
- To je zato što ne možemo za godinu dana da pređemo na obnovljive izvore energije.
- A ako značajno pređemo tu granicu zagrevanja od dva stepena, prilagođavanje novim klimatskim uslovima će biti veoma komplikovano
- Moramo veoma voditi računa šta radimo ako budemo želeli da se skijamo 2050. godine.
Što se trenutne prognoze tiče, snega će biti ovih dana. "Posebno u južnim delovima naše zemlje. Beograd je na granici. Sutra ćemo imati neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine. U južnim oblastima i planinama biće snega za vikend", kaže klimatolog Đurđević.
Primetićemo da snega ima sve manje i manje. "Zima će biti toplija od proseka. Može i sada da se desi da bude malo više snega i malo hladnije temperature, iako je zima iznad proseka. Imali smo takve situacije 2012. i 2017. godine. Ne treba mi da zaboravimo sneg, ali ćemo primećivati da ga iz godine u godinu ima sve manje i da se sve kraće zadržava", kažepoznati klimatolog.
Raštimovali smo planetu
Klimatske promene znače i da je planeta malo raštimovana, a ne samo da je sve toplije i toplije. "Klimatske promene u punoj slici znače na neki način malo raštimavanje planete i to raštimavanje uključuje te neuobičajene obrasce transporta vazdušnih masa i kretanja vazdušnih masa tako da se desi ponekad da se hladan vazduh previše spusti na jug, znači mnogo južnije nego što je to bilo u prošlosti i zbog toga dovede do padavina u južnim krajevima", kaže Đurđević.
Kako ističe, upravo je takva jedna situacija na snazi u Severnoj Americi, gde će biti jako niske temperature. "Biće probijeni i neki rekordi po pitanju minimalnih temperatura u Severnoj Americi što je neobično i na neki način kontraintuitivno od ovoga da je planeta u sve toplijem režimu. Povremeno na pojedinim lokacijama mogu da se dese neuobičajeno niske temperature što upotpunjuje te slike da je klima definitivno promenjena i da neke stvari više ne važe na planeti", kaže Đurđević.
Napominje da je sada na nama da zadržimo raštimavanje u granicama koje su prihvatljive i koje nas neće koštati puno novaca, živaca, pa i ljudskih života. "Neki od tih problema su vrlo ozbiljne pretnje i za javno zdravlje. Imali smo puno šanse u prošlosti da popravljamo stvari, nismo to iskoristili, nismo dovoljno ozbiljno shvatili ovaj problem zato što nije bio tako jasno vidljiv kao danas. Danas jasno vidimo o čemu se radi i trebalo bi ovih narednih 30 godina da iskoristimo da stvari malo dovedemo u red i da se, malo odgovornije odnosimo prema celom problemu i našoj planeti. Jer drugu nemamo", zaključio je klimatolog Vladimir Đurđević za RTS.
BONUS VIDEO:
(RTS/Blic/MONDO/J.D.)