"Znanje je imanje", kaže stara umotvorina. Međutim, koliko imanje je potrebno da bi se izmirila školarina na fakultetu, koja će izvesno poskupeti na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu i širom Srbije, pitaju se mnogi.
Kako smo već pisali, na Univerzitetu u Novom Sadu šest fakulteta planira da poveća školarine na nekim programima. Najviše Ekonomski fakultet na programu master studija Napredna analitika podataka u biznisu sa sadašnjih 114.000 dinara za državljane Srbije i 2.100 evra za strance, na 5.000 evra za sve.
Tim povodom smo kontaktirali rukovodstvo fakulteta, kako bi za Mondo prokomentarisali odluku o poskupljenju sa 114.000 dinara na 5.000 evra, za pomenuti master.
"Organi fakulteta su se odlučili da intenziviraju internacionalizaciju studija i da pokušaju kvalitetnim studijskim programima da privuku strane studente. Za konkretan master program nemamo preveliko interesovanje, naime prošle godine je studije upisala samo jedna studentkinja koja je ujedno i strana državljanka", objašnjavaju iz rukovodstva Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Dodaju i da su konsultovali studente i njihove predstavnike pre donošenja odluke o poskupljenju školarina. "Prilikom svake korekcije cena predstavnici studenata se konsultuju i učestvuju u donošenju odluka na Nastavno naučnom veću i na Savetu fakulteta.". Pažnju skreću i na to da Ekonomski fakultet na osnovnim i master studijskim programima za domaće studente ove godine nije podigao cenu školarina, kao ni za strane studente koji studiraju na srpskom jeziku. "Ništa sem toga nije poskupelo.", istuču sa Ekonomskog fakulteta u Subotici i ističu da je pomenuti master specifičan po mnogim aspektima pa je izmena cene bila nužna.
Oni navode da povećanje cena na konkretnom masteru ne utiče na dostupnost visokog obrazovanja, kao i to da ne očekuju reakciju studenata - budući da su iste konsultovali prilikom kreiranja cene. Podvlače da, mogućnost za korigovanje cene nema. "U kontaktu smo sa studentkinjom kojoj su se promenili uslovi studiranja i imamo konstruktivnu komunikaciju", kažu i dalje objašnjavaju na koji način se donosi odluka o povećanju školarine. ali i na čiji predlog.
"Predlog formira predsednik Nastavno naučnog veća. Predlog, ukoliko se usvoji, se prosleđuje Savetu fakulteta na razmatranje. Konačnu odluku donosi Savet fakulteta".
Povećava se cena školarine na još jednom fakultetu u Subotici!
Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku u Subotici povećava školarine za domaće studente, a smanjuje za strane. Da li je ovo konačna odluka, ili samo predlog koji na kraju treba da odobri Univerzitet u Novom Sadu, objasnio je za Mondo Sabolč Halaši, prodekan za međunarodnu saradnju pomenutog fakulteta.
Od 42 brucoša koji su upisani 2023. godine, samo pet je samofinansirajućih.
"Odluka o poskupljenju školarine na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici nije doneta, već je to predlog od rukovodstva. Predloženo je da cenu, koju nismo menjali od osnivanja fakulteta 2006. godine, za studente, koji su državljani Srbije, podignemo sa 50.000 dinara na 60.000 dinara, a za državljane iz inostranstva umesto 2.300 evra spustimo na 1.300 evra", rekao je Halaši za Mondo.
Predomišljanja vezana za dramatično podizanje cena pohađanja fakulteta nisu jedini potencijalni udar na novčanik studenata i njihovih roditelja/staratelja, jer izvesni već postoji, a to je cena stanova za iznajmljivanje koja raste iz godine u godinu, ali i potrošnja novca na hranu, koja je takođe poskupela.
Ministarstvo prosvete za MONDO
Mondo je povodom poskupljenja cene školarina stupio i u kontakt sa Ministarstvom prosvete, koje je istaklo da su preporuku o ceni poslali ustanovama, a njihov odgovor vam prenosimo u celosti.
"Uvažavajući autonomiju visokoškolskih ustanova zagarantovanu Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete pozvalo je visokoškolske ustanove, koje su donele ili su u postupku donošenja odluke o povećanju školarina za samofinansirajuće studente, da još jednom preispitaju opravdanost povećanja iznosa školarina za narednu školsku godinu", navode iz Ministastva prosvete.
Oni dodaju da su ovu preporuku uputili na zahtev Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) i Studentske konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola (SKASSS), a u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.
"U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, odluku o visini školarine donosi savet visokoškolske ustanove na predlog stručnog organa (nastavno-naučnog veća, nastavno-stručnog veća, senata itd.), dok se merila za utvrđivanje visine školarine propisuju opštim aktom visokoškolske ustanove i moraju biti dostupni javnosti na zvaničnoj internet stranici visokoškolske ustanove. Ministarstvo prosvete poziva uprave visokoškolskih ustanova da pre utvrđivanja predloga visine školarina za novu školsku godinu razgovara sa predstavnicima studentskih predstavničkih tela, ali i podseća da, u skladu sa Zakonom o studentskom organizovanju, u stručnim organima visokoškolske ustanove i njihovim telima studenti čine 20% članova, i učestvuju u raspravi i odlučivanju o pitanjima od značaja za studente", ističe pomenuto ministarstvo.
Ministarstvo prosvete pozdravlja odgovorno opredeljenje većine visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji da ne povećavaju visinu školarina za samofinansirajuće, kojim pokazuju brigu za položaj studenata i doprinose povećanju obuhvata maturanata koji nakon završene srednje škole nastavljaju svoje školovanje na visokoškolskim ustanova, odnosno smanjenju odustajanja studenata od studija iz materijalnih razloga. "Vlada Srbije i Ministarstvo prepoznaju važnost utvrđivanja novog modela finansiranja visokoškolskih ustanova za dalji razvoj visokog obrazovanja, poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u visokom obrazovanju i dodatno unapređenje studentskog standarda. Zato je Vlada Srbije obrazovala Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koju čine predstavnici svih relevantnih institucija – nadležnih ministarstava, visokoškolskih ustanova, studentskih predstavničkih tela, udruženja studenata i sindikata, sa ciljem da se tokom 2024. godine, kroz intenzivni dijalog, dođe do adekvatnog modela finansiranja visokog obrazovanja koje će osigurati finansijsku održivost visokoškolskih ustanova. Verujemo da će novo rešenje, doprineti povećanju broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, ali i uticati na iznose školarina koje plaćaju studenti koji sami plaćaju svoje studije".
Ministarstvo prosvete nastaviće da razgovara sa predstavnicima studentskih predstavničkih tela i visokoškolskih ustanova o školarinama u želji da se pronađu kompromisna rešenja koja obezbeđuju očuvanje materijalnog položaja samofinansirajući studenata, ali i ne ugrožavaju finansijsku održivost ustanova.
BONUS VIDEO: NE MOŽE DA ČITA I PIŠE, A IMA SVE DESETKE NA FAKULTETU! Devojka bez vida ostvaruje sjajne rezultate u jezicima i muzici
(Mondo/M. Š.)