U selu Markovac, nedaleko od Vršca, u ponedeljak popodne dogodio se jeziv zločin. Jedan 13- godišnji dečak je, koristeći sekiru, okrutno je usmrtio svih dvanaest jaganjaca koji su se zatekli u toru. Trinaestogodišnji dečak, u saradnji sa policijom i Centrom za socijalni rad u Pančevu, sproveden je na dečiju psihijatriju u Klinički centar Vojvodine. O tome šta je motiv ovog zločina, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorila je psiholog Ana Vlajković i porodični psiohoterapeut, Biljana Ćulafić.
"Ovo je vrlo disfunkcionalna porodica, ne radi se samo o nasilju u porodici, kao što smo imali prilike da pročitamo da je brat silovao sestru, već je prisutno i nekakvo zanemarivanje dece. Deca svoju depresivnost pokazuju na malo drugačiji način nego odrasli, i vrlo često, kada su nesrećna i depresivna, ona postaju agresivna", kaže Biljana dok objašnjava zašto su deca agresivna.
"Možda je ovde prisutna neka velika nemoć koju je on osećao, pa je nad nekim ko je nedužan nemoćan to ispoljio. Nesrećna deca, deca koja su ostavljena po strani, trpe nasilje, deca koja su po modelu gledala majku, oca, brata, kako se tuku, kako ih neko tuče, to su ta deca. Uglavnom je to posledica traume. Ipak, neki ljudi su jači, žilaviji i uspeju da se izbore, ali većina ne uspe", kaže Biljana Ćulafić koja smatra da u ovom slučaju i škola nije najbolje odreagovala:
"Ovde je Centar za socijalni rad upoznat sa porodičnim dešavanjima. Koliko sam videla iz medija, dečak je nosio nož i metke u školu, tako da je škola morala da bude upoznata. Svi krugovi odgovornosti moraju da rade zajedno, a škola nije adekvatno reagovala u ovom slučaju", dodala je.
Ana Vlajković ističe da pre 18. godine ne može da se uspostavi dijagnoza
"Pre 18 godina ne možemo postavljati nikakvu dijagnozu; ovde jedino možemo govoriti o poremećaju ponašanja. Ono što su istraživanja pokazala jeste da je, nažalost, jedan deo nasledan i da se te neke crte ličnosti, koje spadaju u mračne i dovode do stvaranja sociopatije, mogu preneti. Ne verujem da je ovo izolovan slučaj; verujem da je bilo 'manjih' slučajeva. Ovako veliki skok, ni kod odraslih počinilaca, nema, na primer, u slučajevima zlostavljanja", dodaje. Na pitanje, da li neko ko zakolje životinje ima predispoziciju da to isto učini i sa ljudima, Ana Vlajković, kaže:
"Ne mora da bude. Taj sklop ličnosti koji čini sociopatsku strukturu, to je antisocijalni poremećaj ličnosti, ili kako mi kolokvijalno nazivamo psihopata. Ti ljudi su nekada sposobni, imaju visoku inteligenciju, da te svoje crte ličnosti koje su nasleđene, ako nemaju u okolini nasilne modele na koje će se ugledati, mogu uz adekvatno usmeravanje i rano prepoznavanje, da koriguju. To se već vidi sa 3 ili 4 godine, da dete nema kajanje, empatiju, prosto je drugačije od druge dece. Pokazuje neka čudna ponašanja, koja bi svakom roditelju bila čudna; ne plaši se kazne ili se smeje kada je dobije. To ukazuje da postoji biološka osnova koja može da se na taj način preoblikuje da se iskoriste te crte ličnosti za nešto jako konstruktivno. Obično postaju izuzetno uspešni direktori velikih kompanija, hirurzi. To je u stvari sublimisanje, pretvaranje onoga što je u potpunom minusu u nešto što je u potpunom plusu. Kada govorimo o ovom slučaju, da bi se došlo do ovakvog stravičnog prizora, prošle su godine od nekog prvog ispoljavanja i prošli su sigurno neki silni događaji. Dete iz takve porodice kao da nije imalo šanse", kaže Ana i objašnjava da li je kod ovakve dece obavezna hospitalizacija:
"Pitanje je da li on predstavlja opasnost po sebe i druge. Zbog toga se hospitalizacije sada produžavaju. Ako roditelji ne daju dozvolu da dete ostane hospitalizovano, tada klinika gde je dete hospitalizovano na zatvorenom odeljenju traži od suda produženje svakih šest meseci. Ako neko zaboravi da pošalje dopis ili da se zakasni jedan dan, više ne postoji osnov da se malolitnik zadržava u instituciji", kaže Ana Vlajković i dodaje da agresija može da se leči.
"Agresija može da se izleči, i jako uspešno se leči menadžmentom besa. Ipak, kada dođe do eskalacije ovakvih razmera, više ne govorimo o prevenciji, već o saniranju posledica. Treba da se vidi do koje mere će sutra taj mladi čovek biti funkcionalan član ovog društva, i zbog toga u mnogim državama je spuštena granica uspostavljanja dijagnoza pre 18 godina sa 12 na 10 godina za krivičnu odgovornost. Ta deca ne završavaju u zatvorima, već u psihijatrijskim institucijama po krivičnom osnovu.
Ana Vlajković izrazila je nedostatak poverenja u institucije u našoj zemlji. "Kod nas mora da postoji jako veliko poverenje u institucije da bi se to kod nas dogodilo. Ja trenutno nemam takvo poverenje, gledajući sve što se događa sa tužilaštvom, advokatima i na koje sve načine odrasli ljudi izbegavaju suočavanje sa posledicama onoga što su učinili. Nemam poverenja da sistem može da podrži. Stvarno mora da postoji veliko poverenje u tužilaštvo, tužilačku istragu, psihijatrijske bolnice i zdravstveni sistem koji može da pomogne, da posle pet ili deset godina neka osoba izađe i postane funkcionalni član društva", zaključila je Ana Vlajković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
BONUS VIDEO:
(K1/MONDO/J.D.)