Razlozi su mnogobrojni, od patrijarhalnog vaspitanja do konformizma, ali glavni je ipak zarada. Primanja iznad 80.000 dinara ima tek 23 posto mladih što im, kako kažu, nije dovoljno za potrošačku korpu, račune, kiriju ili ratu za kredit. Mladi u Srbiji procenjuju da im je duplo veća zarada od te dovoljna za ekonomski stabilan život, ali takvu platu ne mogu da očekuju na početku karijere. Jedan od problema je i zaposlenje, jer na prvi posao čekaju i do dve godine.
Statistika kaže da svaka peta zaposlena mlada osoba ima primanja u iznosu minimalne potrošačke korpe dok svaka druga traži prvi posao duže od dve godine. Više od 70 posto njih nije ni prijavljeno na birou za nezaposlene.
60 posto mladih u Srbiji nema primanja
Iz Krovne organizacije mladih navode da tek 23 posto mladih zarađuje više od 80.000 dinara, a 60 posto mladih ne zarađuje uopšte, što je glavni razlog zbog kog ne mogu da se osamostale. Odnosno, to se dešava negde od 31. do 34. godine što je dosta kasnije u poređenju sa zapadnim zemljama, gde je prosek za osamostaljenje 26 godina.
"Jako mali procenat mladih je zapravo u mogućnosti da bira i ekonomski razlozi definitivno jesu jedan od ključnih kriterijuma zbog čega oni ne mogu ranije da se osamostale. Kada govorimo o položaju studenata, na primer, tu je negde njihov nepovoljni položaj dodatno ugrožen sada sa cenom renti, koje su u porastu, sa nedovoljnim brojem studentskih domova. Tako da i stambeno pitanje studenata je nešto što po našem mišljenju zaslužuje jednu dodatnu pažnju i dodatne napore države da zaista obezbedi besplatno obrazovanje svakoj osobi", kaže za "Blic" TV Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Statistika
- 32,5% mladih starosti 15 do 24 godina je nezaposleno
- 54% mladih se ne bavi zanimanjem za koje su se školovali ili obučavali
- 40% mladih uzrasta od 16 do 24 godine živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti
- 31% mladih učestvuje u volonterskim aktivnostima
Mladima važnija zarada od međuljudskih odnosa
Prema istraživanju Infostuda, do nedavno su međuljudski odnosi bili najvažniji pri izboru posla, ali ih je, sada pretekla zarada. Veliki problem za ekonomsku stabilnost mladih je podatak da svaka druga mlada osoba nema primanja, veliki broj njih ne može da nađe zaposlenje u struci, dok više od 70 posto nije ni prijavljeno na birou za nezaposlene.
"Moram da priznam da mladi ljudi nekako teže dođu do tog prvog posla. Prvi posao je uvek izazovan, ali kada se dođe do tog prvog posla i kada imate određeno iskustvo, mladi vrlo često za prve poslove biraju poslove koji nisu u struci, jer su svesni toga da što pre dođu do nekog radnog iskustva, da mogu kasnije lakše da očekuju te poslove u struci. Što se tiče prekvalifikacija, i toga su svesni i imamo sve više nekih primera na tržištu rada", kaže Marko Vučetić iz Infostuda.
Tek četvrtina mladih koji obavlja radnu praksu, ima plaćenu naknadu za taj rad, što predstavlja još jednu prepreku u njihovom ostvarivanju prava na dostojanstven život. Naši sagovornici ističu da su mladi spremni da rade, ali da svoj rad vrednuju i ne žele neplaćene radne prakse.
"Krovna organizacija Mladih Srbije zagovarala usvajanje zakona gde bi se propisalo da radne prakse moraju biti plaćene. Taj zakon je bio više puta na javnoj raspravi i mi nekada očekujemo da će Narodna skupština sada kada se bude konstituisala nastaviti gde smo stali i usvojiti ovakav zakon koji će mladim ljudima omogućiti plaćenu radnu praksu, ograničeno njeno trajanje koje ne sme da bude duže od šest meseci i mentorstvo da oni zaista obavljaju one poslove koje ih kvalifikuju kasnije za tržište rada", kaže Pejić.
Istraživanja takođe pokazuju i da bi se preko 80 posto mladih koji studiraju u inostranstvu rado bi se vratili u Srbiju uz određene uslove. Sa druge strane, mladi koji u Srbiji stiču diplome i dalje u velikom broju razmišljaju o odlasku iz zemlje zbog ekonomskih razloga.
BONUS VIDEO:
(Blic/Monod/A.V.)