Prikriveno podizanje cene proizvoda smanjivanjem pakovanja zadaje glavobolju potrošačima širom Evrope, jer nastoje da se izbore sa opadajućom kupovnom moći suočeni sa visokom inflacijom poslednjih godina. Ova nepoštena poslovna praksa proizvođača posebno je uzela maha tokom ovog perioda krize. U Srbiji je dobro poznata građanima, jer je toliko raširena da gotovo da nema proizvoda koji se nije stesao.
Francuska je odlučila da stane na put toj prevari. Njihovo ministarstvo finansija je objavilo da će trgovci na malo od jula morati da obaveštavaju kupce kada smanjeno pakovanje proizvoda ne prati i odgovarajuće snižavanje njihovih cena. Ova mera u borbi protiv prikrivenih poskupljenja odnosi se na hranu i druge proizvode široke potrošnje, poput deterdženta. Inače, francuski trgovinski lanac Karefor prošlog septembra je dobrovoljno objavljivao upozorenja o takvim artiklima kako bi izvršio pritisak na veliki proizvođače.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da je odluka Francuske odlična, jer će značajno da pomogne kupcima pri donošenju ekonomske odluke za koji proizvod da se odluče i smanjuje mogućnost da budu prevareni. Kako ističu, sve je veći broj pritužbi naših građana na ovu pojavu nazvanu "šrinkflacija". Termin potiče od reči "shrink" koja na engleskom znači smanjenje, skupljanje i inflacija, što je opšti rast cena.
"Obavezno obeležavanje proizvoda koji na prikriven način podižu cenu, uticaće na kupce da obrate više pažnje da li je cena artikla opravdana u odnosu na količinu", kaže Dragić i dodaje da se na taj način podiže stepen zaštite potrošača na viši nivo.
On ističe da bi i Srbija trebalo da nađe način da se izbori sa nepoštenom poslovnom praksom proizvođača, ali, kako dodaje, to ne može preko noći, jer je potrebno i da se usvoje propisi koji će regulisati tu oblast.
"Ne moramo da čekamo niti da kopiramo EU. Možemo sami da uredimo svoje dvorište i svoje zakone kako bi interes potrošača bio na prvom mestu", ističe Dragić.
Artikli sa smanjenom količinom sve češći
U Srbiji je sve više artikala sa smanjenim količinama, koje odstupaju od standardnih. Tako umesto pakovanja pirinča od jednog ili pola kilograma, kupci sada dobiju 450 i 900 grama. Kod pojedinih proizvođača je i brašno kaliralo na 900 grama, a testenine na 400. Pakovanja smrznutog povrća su se sa pola kilograma prvo smanjila na 450, a potom i na 400 grama.
Građani se već dugo sreću sa smanjenim ambalažama čokolade i pakovanjima u kojima ima više vazduha nego grickalica, pa ih to više ne iznenađuje. Na rafovima su i kutije sira od 450 i 900 grama, pakovanja kafe od 175 i 180 grama. Umesto uobičajenih 200, kesice kikirikija su spakovane u 75, 80 i 90 grama, a keks u ambalaže od 167 grama. Čaše jogurta i kiselog mleka odavno su sa 200 spale na 180 grama. Prema Dragićevim rečima, u poslednje vreme potrošači često ukazuju na smanjenu količinu mleka. Plastična ambalaža od 1,5 litara je ostala nepromenjena, ali sadržaja ima manje. Na boci je navedeno da je to 1,463 litra.
Kako sada stvari stoje, od ove prakse profitiraju proizvođači i trgovci, a na štetu potrošača. Dragić ističe da dok se zakonom ne uredi ova oblast, poput predloženog obeležavanja takvih proizvoda, kupci koji primete ovu zloupotrebu, mogu jedino da ne kupuju takve artikle.
Zlouoptreba navika
Smanjivanje pakovanja uz zadržavanje iste cene predstavlja zloupotrebu navika potrošača, jer proizvođači računaju da kupci obično ne proveravaju težinu proizvoda, niti čitaju deklaraciju, već očekuju da određena veličina ambalaže ima količinu na koju su navikli. Prilikom kupovine građani gledaju cenu i odlučuju se za nižu, a ako ne obraćaju pažnju na količinu dovedeni su u zabludu, jer misle da su prošli jeftinije, a u stvari su platili namirnicu manje težine.
BONUS VIDEO:
(Novosti/Mondo/A.V.)