Srbija ovih dana obara temperaturne rekorde, ali i dok se živa u termometru penje preko 40. podeoka, život (ne)ometano funkcioniše. Pitanja "da li bi trebalo skratiti radnu nedelju ili smene" tokom ovih tropskih dana najbrže rasplamsaju raspravu, a mi smo istraživali šta po tom pitanju uređuje zakon, a šta savest i zdrav razum poslodavaca.
Upozorenja stručnjaka, da se izbegava boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, lepo zvuči u teoriji, ali u praksi su teže primenljivi – od građevinskih radnika, komunalaca, poljoprivrednika, do svih ostalih zaposlenih koji odlaze na posao.
Zakon, međutim, ne ide u korist radnika, koji se u ovim situacijama pre mogu osloniti na volju poslodavaca da će poštovati smernice Ministarstva za bezbedan i zdrav rad na otvorenom.
Vlada je poslodavcima dala preporuke da "organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada", navodi se u odluci donetoj u skladu sa Preporukom koju je donela Vlada Srbije 2007. godine.
Iz Ministarszva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za Mondo kažu da su doneli smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje treba da pomognu poslodavcima i zaposlenima da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i da ih usmeri kako da postupaju u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama.
Šta poslodavac mora da uradi?
Prema odluci Ministarstva, poslodavci su dužni da se sprovedu mere bezbednosti i zdravlja na random mestu, ali i da Aktom o proceni rizika na random mestu uzme u obzir opasnosti po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama.
"Poslodavci moraju da urede radna mesta na otvorenom tako da su radnici zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć. Mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene su Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, Pravilnikom o zaštiti na radu u poljoprivredi, Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu", rekli su za naš portal iz Ministarstva.
Osim ovih, poslodavac ima još nekoliko obaveza: organizovati rad po smenama; uvođenje dodatne radne snage; preraspodela obavljanja poslova – teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana; praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka; izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći.
Zaposlenima se mora omogućiti da i tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu; obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore i zvršiti aklimatizaciju zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.
Kako je zakon uređen u drugim zemljama?
Propisana granična temperature nije regulisana ni u zemljama Evropske unije, pa sindikati u pojedinim zemljama vode borbu sa institucijama i zakonodavcima.
Propisi "pri kojoj temperature se prekida rad" nisu regulisani ni u Velikoj Britaniji, francusko i italijansko zakonodavstvo ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahtevaju od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima.
U Nemačkoj je temperatura od 26 stepeni granica "u normalnim okolnostima", ali zakon ovu vrednost ne uzima kao "propisanu vrednost". Ako živa u termometru pređe iznad i dostigne 30 stepeni, poslodavci su dužni da osiguraju radnicima da bezbedno nastave sa radom, ali i dovoljno količine vode i pauze. Nepodobna mesta za rad smatraju se ona u kojima temperatura dostigne vrednosti preko 35 stepeni.
U Portugalu, temperatura na radnom mestu zakonski mora da bude između 18 i 22 stepena, mada pod određenim okolnostima može da dostigne najviše 25 stepeni. Ovaj zakon priznaje dužnost poslodavaca da obezbede zdravlje i bezbednost svojih radnika, ali ne dozvoljava zaposlenima da prestanu da rade kada im je radno mesto prevruće.
U Srbiji kazne do pola miliona dinara
Ukoliko ne obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Zaposleni mogu da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a ova prijava može biti i anonimna. Inspekcija rada će odmah izvršiti inspekcijski nadzor, utvrdiće činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada. Kontakt podaci odeljenja, odseka i grupe inspekcije rada, istaknuti su na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: https://www.minrzs.gov.rs/sr/kontakt .
(Mondo.rs)