Istraga u slučaju smrti Z.B. iz Novog Sada, za kog se u prvi mah sumnjalo da ga je usmrtio pitbul njegovog sina, pokazao je da je nesrećni čovek preminuo prirodnom smrću, a da ga je pas zapravo izujedao nakon što je telo danima ležalo u kući.
Iz tog razloga Osnovno javno tužilaštvo u ovom gradu prekvalifikovalo je krivično delo, nakon što je stigao obdukcioni nalaz koji je pokazao da smrt nije nastupila usled napada psa, već ranije usled kancera pluća. Mladić se više ne može teretiti za teška dela protiv opšte sigurnosti i izazivanje opšte opasnosti već mu se na teret stavlja zanemarivanje roditelja i psa, a njegov advokat je naveo da će se on u daljem toku postupka braniti sa slobode.
Tragom ovih novih informacija, obratili smo se Nenadu Milojeviću, međunarodnom kinološkom sudiji za rad školovanih-službenih pasa i doskorašnjem načelniku Centra za obuku vodiča i dresuru službenih pasa MUP-a Republike Srbije koji nam je u svetlu novih saznanja najpre rekao da je javnost, najblaže rečeno, zbunjena jer ne za da li je neprecizno prvo saopštenje dovelo sve medije i javnost u zabludu, kada je reč o načinu smrti čoveka i da se još jednom pokazalo da je u ovakvim situacijama najbolje ostviti vreme državnim organima da sve detalje ispitaju i onda zvanično obaveste javnost.
Ovakve teme, posebno posle tragedija, iskrenim ljubiteljima pasa su najteže, rekao nam je na početku razgovora.
Ono na šta je najpre bitno pronaći odgovor, ukoliko je ova poslednja vest tačna, koliko dana je beživotno telo ležalo u kući gde je boravio i pas, kako bi se razumelo zašto je (a pre svega da li je) u jednom trenutku pas on doskorašnjeg vlasnika tretirao kao hranu ili je kako pak drugi mediji to javljaju izujedao mrtvo telo i pokazao znake agresije.
"Psi u iole normalnim okolnostima nisu kanibali, pa tako njihova hrana nije ni čovek koji je deo njihovog čopora. Danima će obilaziti oko čoveka koji je umro, ako nemaju hranu i ne mogu da izađu iz kuće. Kad je čovek umro je takođe važno, da bismo uopšte dali neko mišljenje. Pas je biće mirisa. Za mog psa ja nisam Nenad Milojević, nego određena prijatna mirisna slika, određene veličine i prijatnog glasa, koja se o njemu stara i koja je izvor njegovih zadovoljstava (uglavnom). Kad pred njega dođe ta mirisna slika, figura, donosi mu hranu. Kad ta mirisna slika isčezne, a isčezava zbog hemijskih procesa (raspada tela, truljenja) i posle izvesnog vremena je nestala, a "pojavljuje" se pred njim određena količina hrane, proteina koja je psima genetski bliska u smislu ishrane", rekao je on u izjavi za Mondo i napomenuo da moramo razumeti činjenicu da su psi pre svega životinje, mesojedi, koji imaju drugačiju percepciju kada je hrana u pitanju, a nagon za preživljavanjem je drugi najjači nagon kod pasa.
Fraza "opasni psi" dodaje se uz imena nekoliko rasa i uglavnom kada se dese napadi na ljude, a pitbul, iako po klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije nepriznat tj. mešanac u neformalnom govoru, jeste jedan od njih. Međutim, istina je da mnogo faktora utiče na ponašanje pasa, uključujući genetiku, socijalizaciju, trening i brigu vlasnika. Pitbulovi, kao i bilo koja druga rasa, mogu biti agresivni ako nisu pravilno socijalizovani i obučeni. Važno je razmotriti ulogu vlasnika u odgoju ponašanja psa, kao i načina na koji se ophode prema ljubimcu.
Da je odgovornost na vlasniku saglasan je i Saša Mitrović, dreser pasa koji nam je rekao da najopasnija rasa ne postoji, tj. svaki pas može biti agresivan - zavisi od toga kako ga vlasnik dresira i tretira.
"Način na koji ga vaspitaš i koliko vremena uložiš u njegovo odgajanje su ključni. Na veliku žalost, kod mene su problematični bili i psi koji važe za najmiroljubivije (labrador, zlatni retriver...). Svaka rasa može biti agresivna, a ono što utiče na opasnost jeste veličina psa i starost. Što je pas veći, veće povrede može da napravi, a što je stariji veću hrabrost ima za napad", pojašnjava naš sagovornik.
Kako "razmišlja" pas?
Ako uporedimo psa i čoveka, iako kada se stručno govori to se ne radi, ponašanje psa je ravno otprilike ekvivalentno ponašanju deteta od oko dve godine. Kako bi nam ilustrovao izrečeno, Nenad Milojević govori kako dete od dve godine ne zna ko mu je majka i raduje se svakome ko ga hrani, presvlači i voli, tako se i psi raduju i poštuju (uglavnom kažemo vole) svakog ko ih hrani, pazi i pruža negu.
O toj temi pričali smo i sa veterinarom Srđanom Guberinićem, koji je za naš portal objasnio da će pas koji je zatvoren u boksu ili vezan, izgladnjivan ili zlostavljan zasigurno razviti neke različite poremećaje u vidu ponašanja odnosno agresije i, kako se pokazalo u nekim slučajevima, krenuti u napad na vlasnika.
Zakon o dobrobiti životinja jasno nalaže da je vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimaca dužan je da obezbedi brigu, negu i smeštaj, u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca.
"Psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju se držati na propisani način", nedvosmislen je član zakona.
Jedan od puteva ka odgovornom vlasništvu jeste i edukacija vlasnika, o čemu smo već pisali, a to nam potvrđuje i veterinar.
"Obuka vlasnika pasa nam je preko potrebna jer naši ljudi ne znaju apsolutno ništa o psima. Čak i odgovorni vlasniči često prave neke greške. Ljudi ne znaju da je to životinja, da imaju određene potrebe, da one nisu kao ljudske (od hranjenja, vakcinacije). To nije plišana igračka, pas zahteva i vreme i pažnju, promenu načina života i novac, ako ćemo već da pričamo o tome...Mislim da smo jako daleko od toga", dodao je.
Iz Sekretarijata za nadzor i inspekciju za Mondo kažu da Zakonom o dobrobiti životinja, nad čijom primenom nadzor vrši veterinarska inspekcija Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, propisano je da psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju se držati na propisani način.
(Mondo.rs)