Posle višednevnih paklenih temperatura, traži se predah od julskih toplotnih talasa. Ekstremne vrućine pogodile su mnoge zemlje južne i istočne Evrope ovog meseca, delimično podstaknute talasom toplog vazduha iz severne Afrike.
Više ljudi je umrlo u Italiji, dok su upozorenja na vrućinu izdata u Portugalu, Rumuniji i na Kipru. Stručnjaci potvrđuju da će vrućine u narednoj sedmici malo popustiti, a komentarisali su i kako je i zašto došlo do ovih vrućina.
Meteorolog Lars Lovinski objasnio je da je južni i istočni deo Evrope bio pod toplotnom kupolom, odnosno pod uticajem visokog pritiska sa dosta toplog vazduha koji ne struji, piše Euronews.
Nasuprot tome, severna Evropa je pošteđena vrućine zbog mlaznog toka - trake brzog vazduha u gornjim slojevima atmosfere koja razdvaja ova dva vremenska režima.
Tamo gde se susreću vazdušne mase, od južne Francuske i Alpa do baltičkih država, bilo je nekoliko ciklusa jake kiše i grmljavine praćenih gradom i vetrom.
Temperature u vrelijim delovima Evrope bile su 6 do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka za to doba godine, što je podstaklo požare i zahtevalo rekordnu potrošnju energije. Neka područja su usvojila posebne planove rada tokom vrućina, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom radi zaštite radnika.
Dobra vest je da su ekstremne vrućine iza nas i da će temperature padati u narednim nedeljama.
"Ovaj prodor hladnijeg, svežijeg vazduha mogao bi da izazove jake grmljavine, posebno na Balkanu", rekao je Lovinski.
Dani su sve duži jer se Zemlja sporije rotira, a glavni krivac za to mogu biti klimatske promene. Predviđanje toplotnih talasa, posebno njihovog trajanja i intenziteta, ostaje izazov.
Meteorolog AccuWeather Tajler Rojs veruje da se ovonedeljne vrućine neće ponoviti, bar ne u ovim razmerama.
"Lokalizovana ekstremna toplota (više od 35°C) je verovatnije da će se desiti dan ili dva na tipičnim lokacijama, posebno sredinom avgusta", rekao je Rojs.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO/N.D.)