Pojedine firme u Srbiji, kako je ranije pisao MONDO, unajmljuju privatne detektive kako bi proverili radnike koji se nalaze na bolovanju, a kako nam je ispričao advokat Ozren Slović poslodavci imaju pravo da zaposlene šalju na analizu kako bi utvrdili da li zloupotrebljavaju ovakav vid odsustva.
"Kada se zaposleni nalazi na bolovanju iako je zdrav, koji god da su razlozi za to, ukoliko poslodavac posumnja u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavac može zaposlenog uputiti na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe bolovanja ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom", objasnio je advokat za MONDO.
Kako nam je kazao sagovornik, ako zaposleni odbije da se odazove na poziv da izvrši analizu, smatra se da ne poštuje radnu disciplinu u smislu zakona o radu, te zbog toga čak može da dobije i otkaz. Ako se utvrdi da zaista postoji zloupotreba prava na bolovanje, to predstavlja povredu radne obaveze, odnosno razlog zbog kog poslodavac može da da otkaz zaposlenom.
"Procedura je takva da ako rezultati te analize budu bitno drugačiji od onih na osnovu kojih je otvoreno bolovanje, sa tim rezultatima se podnosi zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, odnosno kod filijale Republičkog fonda za zdravstveno Osiguranje, tako što će ili prigovoriti na nalaz izabranog lekara, ili podneti zahtev za ponovnu ocenu razloga bolovanja ili zatražiti medicinsko veštačenje od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Naravno, ovde treba imati u vidu da u praksi mogu da postoje razne teškoće da se ceo ovaj postupak sprovede", kazao nam je advokat Ozren Slović.
Za portal MONDO je objasnio i da zaposleni ima pravo da tuži poslodavca za mobing ukoliko je slanje na dodatne analize očigledno šikaniranje i maltretiranje radnika.
Podsetimo, visina naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad iznosi 65 odsto od osnova za naknadu zarade, a osnov predstavlja prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Osiguranom licu pripada naknada zarade u visini od 100 odsto od osnova za naknadu u slučaju doborovоljnog davanja tkiva i organa, kao i u slučaju kada je privremena sprečenost nastala usled povrede na radu i profesionalne bolesti. Naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad isplaćuje poslodavac za prvih 30 dana te sprečenosti.
Ukoliko privremena sprečenost traje duže od 30 dana, naknada zarade od 31. dana se isplaćuje na teret sredstаva zdravstvenog osiguranja. Ukoliko privremena sprečenost za rad traje duže od šest meseci, odnosno dvanaest meseci sa prekidima tokom prethodnih 18 kalendarskih meseci, nadležna lekarska komisija upućuje osiguranika na procenu radne sposobnosti.
BONUS VIDEO: