RFZO isplaćuje platu zaposlenom koji je duže od 30 dana na bolovanju.
Izabrani lekar zaposlenom može da otvori bolovanje do 30 dana. Nakon tog perioda prvostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) utvrđuje privremenu sprečenost za rad. Platu radniku do mesec dana bolovanja isplaćuje firma, a nakon toga ova obaveza "pada" na državu, izuzev u posebnim situacijama.
"Naknadu zarade za vreme bolovanja dužeg od 30 dana isplaćuje RFZO. Međutim, u slučaju bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknadu za sve vreme bolovanja plaća poslodavac. Izuzetak su i bolovanja zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva i bolovanja zbog nege deteta mlađeg od tri godine, kada naknadu zarade od prvog dana bolovanja plaća RFZO", objasnili su za MONDO iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kako su naveli za naš portal, RFZO novac isplaćuje poslodavcu na poseban račun, a on isplaćena sredstva prenosi na račun zaposlenog. U izuzetnim slučajevima naknada zarade se isplaćuje na račun osiguranika koji je na bolovanju. "RFZO novac isplaćuje direktno zaposlenom ako je osiguran kao preduzetnik ili je zaposlen kod preduzetnika koji nema poseban račun. Direktno se isplaćuje i naknada zarade sveštenicima i verskim službenicima na bolovanju", istakli su.
Koliko zaposleni na bolovanju čekaju da RFZO isplati naknadu zarade?
Beograđanka J. T. (34) se porodila 2021. godine. Kako je ispričala za MONDO, nekoliko meseci je čekala da joj firma isplati zaradu. Iz firme su joj objasnili da joj novac ne isplaćuju jer čekaju uplatu iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
"Nakon što mi se završilo porodiljsko, morala sam da otvorim bolovanje za posebnu negu deteta. Moram da istaknem da sam tad platu dobijala u isto vreme kad i ostali zaposleni. Napominjem da tad nisam morala da čekam da dobijem novac", kazala nam je naša sagovornica.
Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su za naš portal naveli da naknadu zarade isplaćuju u roku od 21 dan od dana dostavljanja kompletnog zahteva.
"Zahtev podnosi poslodavac nakon isplate zarade za mesec za koji potražuje naknadu zarade od RFZO i to u roku od najviše 15 dana od isplate. Tako, na primer, ukoliko poslodavac 7. maja 2024. godine isplati zaradu za april, a već 8. maja 2024. godine podnese zahtev za isplatu bolovanja, RFZO će najkasnije do 29. maja 2024. godine preneti sredstva na poseban račun poslodavca koji ima rok od sedam dana da zaposlenom isplati naknadu zarade za vreme bolovanja", zaključili su iz RFZO za portal MONDO.
Detektivi proveravaju zaposlene
Podsetimo, naš portal je ranije pisao o tome da poslodavci proveravaju zaposlene na bolovanju tako što angažuju privatne detektive.
"U današnjem brzom i konkurentnom poslovnom svetu, kompanije u Srbiji neprestano traže načine da obezbede efikasnost i produktivnost svojih zaposlenih. Od službenika do najviših rukovodilaca, svaki zaposleni igra ključnu ulogu u uspehu kompanije. Međutim, sa porastom prevara, krađa i nedoličnog ponašanja zaposlenih, kao i lažnih bolovanja poslodavci se obraćaju detektivskim agencijama kako bi proverili ponašanje i aktivnosti zaposlenih", ispričao je ranije za MONDO Mirsad Mehmedović direktor detektivske agencije Seguridad.
Lažno bolovanje
Detektivske agencije koriste različite tehnike nadzora za praćenje zaposlenih i prikupljanje dokaza o njihovim aktivnostima tokom bolovanja. Na taj način, poslodavci se nadaju da će identifikovati zaposlene koji zloupotrebljavaju bolovanje i preduzeti odgovarajuće disciplinske mere.
"Dok jedni tvrde da je korišćenje detektivskih usluga zadiranje u privatnost, drugi smatraju da je to neophodna mera za zaštitu interesa kompanije. Bez obzira na to gde se neko nalazi po tom pitanju, jasno je da je zloupotreba bolovanja problem koji je sve prisutniji", istakao je ranije direktor detektivske agencije.
Procene su da je u Srbiji, od 280.000 bolovanja koliko se otvori godišnje, lažno čak oko 15 odsto. To znači da više od 40.000 radnika svake godine odsustvuje sa posla, iako nema nikakvih zdravstvenih tegoba, izneo je Mirsad Mehmedović zaključak na osnovu objavljenih podataka.
BONUS VIDEO:
