Pingvini, medvedi i foka imaju poseban tretman u Beo Zoo vrtu: Evo kako se životinje rashlađuju tokom vrelih dana

Posetili smo Beo Zoo vrt i otkrili kako životinje podnose visoke temperature.

MONDO/Stefan Stojanović

Tokom toplotnog talasa koji je Srbiju pogodio prošlog meseca, temperatura je dostizala čak 40 stepeni. Kako najavljuju meteorolozi, avgust će takođe biti topao, sa najvišim temperaturama od 36 do 40 stepeni. Ove vrućine teško podnose ljudi, ali i životinje. Dok mnogi od nas tokom ovakvih dana utočište pronalazi u klimatizovanim prostorijama, životinje u Beo Zoo vrtu imaju nešto drugačiji tretman.

Ekipa portala Mondo posetila je Beogradski zološki vrt i proverila kako se životinje rashlađuju tokom visokih temperatura. Iako mnogi smatraju da životinjama koje dolaze iz tropskih predela ovakve temperature odgovaraju, situacija u praksi i nije baš takva. 

"Narodno verovanje kaže da afričkim životinjama ne smetaju visoke temperature i sunce. Zapravo, one samo imaju mehanizme zahvaljujući kojima dobro podnose visoke temperature, ali jako sunce i njima smeta. Upravo zato smo žirafi omogućili hlad, sve životinje imaju mogućnost da uđu u štalu, da izbegnu one najgore vremenske nepogode. Naravno, postoji i onaj razmaženiji deo zbirke, kao što su pingvini, koji se nalaze na 25 stepeni i pod klimom sa unutrašnje strane. Tu je i foka koja je napolju. Ona ima čiler koji spušta temperaturu vode na 15 stepeni. Tako da u suštini većina životinja, u pravom smislu te reči, uživa u letu", naveo je biolog Beo Zoo vrta Kristijan Ovari.

This browser does not support the video element.

Kristijan Ovari biolog Zoo vrt  MONDO/Stefan Stojanović

Kako bi stanovnici Zoo vrta što lakše prebrodili ove visoke temperature, za rashlađivanje se koriste i prskalice, a pojedine životinje, poput tigrova, imaju i svoje bazene. Takođe, tokom letnjih vrućina, pored rashlađivanja, velika pažnja je usmerena i na ishranu. Tako gotovo sve životinje u ovom periodu imaju prilagođene programe hranjenja.

"Gledamo da im obezbedimo više svežeg materijala, više voća, više brsta, više povrća. Neki pojedinci, kao što su medvedi, dobijaju i zamrznute ledene kocke. U jednu kantu vode se stavi neka poslastica, to se stavi u zamrzivač i kad se smrzne dobijamo blokove od desetak kila koje im dajemo. To je ujedno i prava zanimacija za njih, tako da rade sve da dođu do one jedne jabuke u sredini. U suštini, za svaku životinju postoji neki trik u rukavu", objašnjava biolog.

Ipak, postoje životinje i životinje koje tokom visokih temperatura zahtevaju dodatno grejanje, a ne hlađenje.

"Gmizavci su kategorija životinja koja je veoma osetljiva na temperature i UV zračenje. Njima u ovom periodu moramo da držimo upaljeno UV svetlo, UV lampe, tako da imaju dodatno grejanje, jer koliko god da napolju prži sunce, u terarijumu temperature ne prelaze 40 stepeni. To je za njih temperaturni maksimum koji im je potreban, kako bi mogli da vare hranu, da se sunčaju i da bi mogli da se provedu baš kao u prirodi", navodi biolog Beo Zoo vrta.

Najveća atrakcija su pingvini

Tokom posete Zoo vrta imali smo priliku da vidimo na koji način se hrane pingvini. Ovo je ujedno i prava atrakcija za sve posetioce, tako da je oko njihovog bazena uvek najveća gužva. Kako nam objašnjava biolog, ove interesantne ptice u prirodi love morsku ribu, dok ovde moraju da paze na njihovu ishranu.

"U zoološkom vrtu dobijaju otkravljenu ribu, ne moraju da je love. To je i razlog zašto im dajemo ovako sitnu ribu razbacanu u bazen, da bi ih koliko toliko motivisali da se više kreću. Inače, pingvini jako razmišljaju stomakom, pa je to razlog zašto moramo da krojimo količinu hrane. Leti jedu oko 300 grama ribe, a u zimskom periodu mogu da pojedu do pola kilograma. Zapravo, mogu da pojedu mnogo više od toga, ali ne bi trebalo, jer su ionako jako mali bumbari kad se poređaju na obalu, pa moramo da vodimo računa o njihovoj dobrobit kako se ne bi pregojili", ispričao je Ovari.

Pored pingvina, najveća atrakcija za posetioce jesu veliki majmuni, žirafa, kao i mladunci. Tako je Zoo vrt ove godine dobio svoje nove stanovnike - bebu zebre, antilope i pingvina. Još jedan novitet jeste čudnovati džinovski mravojed, koji je u Beograd došao iz Mađarske. Beo Zoo vrt je od skoro postao utočište i za veoma retku i ugroženu vrstu ptice - papuanskog kljunoroga. Prema rečima biologa, Zoo vrt se priprema i za prinovu. Tako će u skorijem periodu on biti bogatiji za dva slona.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

MEDVEDI UROŠ I MIŠA IZ BEO ZOO VRTA PREDVIDELI DO KAD ĆE TRAJATI ZIMA! Ovako su otac i sin reagovali kad su izašli iz svog brloga  Kurir TV