U Srbiji nakon izvršene ostavinske rasprave neretko dolazi do svađe oko podele imovine između naslednika. Upravo se ovo desilo Ani M. (37) iz Niša koja je za portal MONDO ispričala da je nakon smrti majke nasledila garsonjeru zajedno sa sestrom. Odmah je želela da je proda kako bi podigla stambeni kredit i kupila veću nekretninu dok se njena sestra tome opire usled čega je došlo do verbalnog sukoba između njih.
"Nakon što nam je preminula majka vrlo brzo je završena ostavinska rasprava i moja sestra i ja smo postale vlasnice garsonjere. Nijedna od nas ne živi u njoj i obe imamo različite planove kako da nasledstvo iskoristimo na najbolji način. Ja želim da je prodam zbog kredita, a ona da je izdajemo kako bi mesečno dobijale, kako ona kaže, siguran novac", rekla je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, ubrzo su se posvađale i mesecima ne razgovaraju. Kako nam je kazala, nemoguće je da se njih dve dogovore, a Ana M. ne zna kako da reši problem oko podele imovine. A njen slučaj nije jedini. Neretko ljudi ne mogu da postignu dogovor kako nasleđenu imovinu fizički da podele.
Advokatica Sanja Slović je objasnila za portal MONDO šta se dešava u ovakvim situacijama. Na početku razgovora je napomenula da je uvek najbolja opcija da se postigne dogovor, da se nekretnina proda u celosti ili da jedan naslednik od drugog otkupi njegov deo.
"U slučaju da se ne postigne dogovor, ono što preostaje ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani. U slučaju kad nema dogovora jedino što preostaje jeste postupak sudske deobe koji iziskuje dodatne troškove", kazala nam je advokatica.
Objasnila je da u tom slučaju deoba može da se obavi na dva načina, kao fizička ili civilna deoba.
"Što se tiče fizičke deobe, ona se obavlja ako je stan moguće fizički podeliti na dve odvojene funkcionalne celine bez prevelikih troškova, što podrazumeva da svako ima svoj ulaz, mokri čvor i tako dalje. Ovakva deoba najčešće nije moguća", kazala nam je sagovornica.
Drugi način jeste civilna deoba koja, kako nam je rekla advokatica, u suštini predstavlja postupak javne prodaje nepokretnosti preko suda i izvršitelja gde na kraju suvlasnici dele dobijeni iznos kupoprodajne cene shodno svojim suvlasničkim udelima.
"U postupku civilne deobe se po pravilu dobija značajno manji iznos kupoprodajne cene od onog koji bi stranke dobile da same prodaju svoju nepokretnost, a takođe iziskuje i veće troškove koje stranke na kraju treba da snose, sudski troškovi i troškovi izvršitelja, te je ovaj način razvrgnuća imovinske zajednice iz tog razloga najnepovoljniji za sve suvlasike i treba ga izabrati samo kao krajnju opciju, kada se sve druge opcije iscrpe", zaključila je razgovor za MONDO advokatica Sanja Slović.
BONUS VIDEO: