Ministarstvo prosvete je u petak na svom sajtu objavilo Rešenje o oduzimanju dozvole za rad dve visokoškolske ustanove sa sedištem u Beogradu - "Univerzitetu Megatrend" i "Visokoj školi za moderni biznis". Šta se dalje dešava sa studentima kada fakultet izgubi dozvolu za rad i kako uopšte da znate da li fakultet poseduje licencu.
Univerzitetu Megatrend je akreditacija "oduzeta" jer nije aplicirala za njenu obnovu, a odluke o oduzimanju dozvole za rad ovom univerzitetu, kao i "Visokoj školi za moderni biznis", donete su na osnovu dopisa Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju koje je obavestilo Ministarstvo prosvete da se odbacuju zahtevi za njihovu akreditaciju.
Zbog ovih odluka postavlja se logično pitanje koje brine sve studente koji su već u procesu visokog obrazovanja, ali i buduće brucoše, koji tek treba da izaberu ustanovu u kojoj će studirati - kako da znamo da je fakultet koji upisujemo akreditovan i šta se dešava sa studentima kada izgubi dozvolu za rad?
Šta je akreditacija?
Prema Zakonu o visokom obrazovanju, akreditacijom se utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju standarde propisane ovim Zakonom kao što su odgovarajući nastavni kadar, dobro organizovanje programa, dovoljan broj prostorija i slično.
Postupak akreditacije sprovodi se redovno, u roku od sedam godina, a ranije na zahtev visokoškolske ustanove. Poslove akreditacije, odnosno provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i vrednovanje studijskih programa u visokom obrazovanju obavlja Nacionalno akreditaciono telo, koje obrazuje Vlada.
Stručni organ Nacionalnog akreditacionog tela je Komisija za akreditaciju, koja treba da donese rešenje da li je određena visokoškolska ustanova ispunila sve standarde propisane zakonom, a Ministarstvo prosvete na osnovu odluke koju mu dostavlja Nacionalno akreditaciono telo (NAT) dozvoljava ili zabranjuje rad ustanovama koje su podnele zahtev za akreditaciju.
Početna akreditacija je uslov za dobijanje dozvole za rad, o kojoj bi budući studenti, takođe, trebalo da se informišu, jer ona mora da obuhvata sve akreditovane studijske programe. Da bi diploma studenata po završetku studija bila važeća i priznata, neophodno je da fakultet odnosno visokoškolska ustanova ima akreditaciju, što bi trebalo jasno da se vidi na zvaničnom sajtu svake od ovih ustanova.
Međutim, u praksi se dešava da su na nekim fakultetima akreditovani samo određeni smerovi, što studente dovodi u zabunu i zabludu, te je potrebno dodatno se informisati da li fakultet na kojem želimo da ispunjava sve uslove o akreditaciji propisane Zakonom o visokom obrazovanju.
Kako se proverava da li je fakultet akreditovan
Na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, budući brucoši mogu da pronađu Vodič za studente, odnosno elektronsku publikaciju koja sadrži informacije o svim visokoškolskim ustanovama i studijskim programima koji su akreditovani zaključno sa poslednjom sednicom Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Period važenja akreditacije iznosi sedam godina, a "vodič" obuhvata sve podatke o dosadašnjim akreditacijama u periodu od 2007. do 2024. godine.
Šta se dešava sa studentima kada fakultet izgubi akreditaciju
"Zakonom o visokom obrazovanju je propisano da visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju, dozvola za rad važi još godinu dana od dana konačnosti rešenja o odbijanju zahteva za akreditaciju i da je Ministarstvo dužno da u roku od 15 radnih dana od dana isteka tog roka donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad i da objavi prestanak važenja akreditacije. Zakonom je takođe propisano da NAT izveštava Ministarstvo o ishodu akreditacije visokoškolske ustanove i studijskih programa", objasnila je ranije za "Danas" prof. dr Ana Šijački, v. d. direktorka Nacionalnog akreditacionog tela.
Zakon o visokom obrazovanju predviđa da, u slučaju oduzimanja dozvole za rad visokoškolskoj ustanovi, "brigu o studentima" preuzima Ministarstvo prosvete i Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
To znači da je ministar prosvete, na predlog Nacionalnog saveta dužan da u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove, donese akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove. Troškove završetka studija za studente snosi ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad.
U praksi, studenti prelaze na ustanovu srodnu onoj na kojoj su studirali, a troškove studija do diplomiranja, bez obzira na kojoj su godini, snosi ustanova koja je ostala bez dozvole za rad.
Kako da znamo koji je fakultet dobar
Iako je upis siguran, nije uvek sigurno da će visokoškolska ustanova ili studijski program za koji konkurišemo, a nalazi se u procesu akreditacije - tu akreditaciju i dobiti. Zato se budućim studentima savetuje da konkurišu za upis na visokoškolske ustanove i programe za koje je nedvosmisleno moguće utvrditi da li imaju akreditaciju ili ne. A koji fakultet je bolji od drugog i da li je dobar izbor za studente, ipak je malo teže utvrditi.
"Nacionalno akreditaciono telo ne može davati odgovore na pitanja da li je neka visokoškolska ustanova dobra ili nije dobra. Pored akreditacije, NAT obavlja i delatnost provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu. Provera ispunjenja obaveza visokoškolske ustanove u pogledu kvaliteta vrši se u skladu sa aktom o standardima i postupku za spoljašnju proveru kvaliteta. Postupak spoljašnje provere kvaliteta visokoškolske ustanove sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela redovno u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa, a može i vanredno, kao i na zahtev Ministarstva i Nacionalnog saveta. NAT sačinjava završni izveštaj o spoljašnjoj kontroli i proveri kvaliteta visokoškolske ustanove i objavljuje ga na službenoj internet stranici, a na osnovu njega se može steći uvid u kvalitet visokoškolske ustanove", objasnila je prof. dr Ana Šijački ranije za "Danas".
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)