Nakon ekstremno visokih temperatura i niza od 14 meseci sa temperaturnim rekordima, pre oko mesec dana u atmosferi je došlo do promene cirkulacije što je bio prvi signal da zima pred nama može biti početak povratka jačih zima sa snežnim padavinama na koje gotovo da smo i zaboravili.
Ivan Ristić, meteorolog, u saradnji sa prof. dr Aleksandrom Valjerevićem, u dugoročnoj prognozi za zimu 2024/2025. najavio je hladne, mrazne dane i višednevni snežni pokrivač, i kaže da je evidentna promena atmosferske cirkulacije na planeti Zemlji, i da o ovoj pojavi iste zaključke ima "Severe Weather".
U njegovoj objavi u kojoj citira objašnjenja za polarni vrtlog i najnovija dešavanja u atmosferi se navodi da "sa jakim anomalijama pritiska oko severne hemisfere, trenutno može da se osmotri neobično slab polarni vrtlog u stratosferi iznad Severnog pola".
"Ovo ima implikacije na budući razvoj vremena i takođe je povezano sa načinom na koji će se vremenski obrasci razviti u Sjedinjenim Državama i Kanadi ovog meseca, a potencijalno čak i u zimu 2024/2025. Već smo razgovarali o slabijem polarnom vrtlogu za septembar. Ali, od tada, polarni vrtlog nije mnogo ojačao i trenutno je označen kao najslabiji početkom oktobra u poslednjih 40 godina", navodi se na sajtu "Severe Weather".
Da li se ponavlja scenario iz sezone 1981/1982?
Ristić i svetski poznati stručnjaci poručuju da polarni vrtlog obično igra glavnu ulogu tokom zimske sezone, ali ova godina počinje neuobičajeno slabo, što može imati važne implikacije za predstojeću zimsku sezonu, kao što se već dešavalo u prošlosti, tokom zimske sezone 1981/1982. godine.
"Može se videti da će trenutno, a najmanje u naredne dve nedelje, stratosferski polarni vrtlog biti mnogo slabiji nego inače. U narednim danima približiće se rekordno slaboj tački za ovo doba godine za proteklih 66 godina. Ovo signalizira da nešto nije u redu i u nižim, a posebno u višim delovima atmosfere. Ovi efekti se obično mogu preneti na niže nivoe, sa izvesnim zakašnjenjem, menjajući vremenske obrasce", prenosi Ristić.
Prema njegovim rečima, interesantno je što se 1. oktobra 1981. na mapi vidi uragan "Kirk" koji ide prema Evropi i što se onvraća posle 43 godine.
"Na mapi sa anomalijama temperature, koju je objavio "Severe Weather" za zimu 1981/1982. godine, se vidi da je arktički front bio baš iznad Balkana i da nam stiže još jedna hladna zima sa puno snežnih epizoda", kaže Ristić.
Prodori hladnog arktičkog vazduha
Ristić i prof. dr Valjarević su objasnili da je istovremeno sa promenom cirkulacije u atmosferi sa meteo mapa nestao islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom, koji je vladao 14 meseci donoseći rekordne temperature zbog čega je Balkan bio najtopliji region na planeti.
Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog artičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima. U Srbiji ipak nije bilo većih problema jer smo se nalazili u centru jakog ciklona nazvanog "Boris", i relativno smo udaljeni od ovih planinskih masiva.
Posle 9 godina 15 dana snega u Beogradu
Video je da je u poslednjih devet godina došlo do pojavljivanja cirkulacije koja mu se nije pojavljivala na prethodnim satelitskim snimcima.
"To je skandinavska cirkulacija i nisam prošli put zapazio prodor arktičke cirkulacije (AO), a ona mi je dala intuiciju da će ova zima biti hladnija nego prethodnih devet. Sa kolegama iz Indije zaključio sam da se ta cirkulacija, kod njih je to antarktička (AN), slična arktičkoj cirkulaciji (AO), nije pojavljivala poslednjih devet godina. Sa pojavom te cirkulacije, koristeći svoj model, video sam korelacije sa dve zvezdice koje očigledno pokazuju kada se uradi test analize da će ta pojava da se manifestuje na ovu zimu, i onda sam uz numeriku izračunao da ćemo posle devet godina u Beogradu imati 15 dana sa snegom i zadržavanje snežnog pokrivača naročito posle 10. januara i sredinom februara", kaže prof. dr Valjarević.
Ocenjuje da zima neće biti kao što je bila 60-tih i 70-tih godina, ali, ličiće na zimu iz 2013. godine.
"Biće hladnije nego što je bilo poslednjih devet godina. Zanimljivo je da ćemo sredinom oktobra imati Miholjsko leto, čak i u novembru ćemo imati tri do četiri dana sa natprosečnim temperaturama, ali to će biti mnogo kraće nego prošle zime po našem modelu", kaže prof. dr Valjarević.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/Nevena Davidović)