Poslodavac ima pravo da pomeri godišnji odmor radniku pet radnih dana pre početka korišćenja istog, kako smo ranije objavili, a advokat Zoran Krneta objašnjava za portal MONDO šta se dešava ako je zaposleni već uplatio aranžman za putovanje.
Sagovornik nam otkriva da li je poslodavac, u slučaju pomeranja godišnjeg odmora, u obavezi da zaposlenom refundira novac koji je uplatio za putovanje.
"Praksa je pokazala da je najbolje da se zaposleni i poslodavac dogovore oko termina korišćenja odmora ali to nije nužno jer poslodavac može sam da odredi vreme korišćenja 'godišnjeg'. Poslodavac ima i pravo da pet radnih dana pre početka korišćenja odmora promeni termin za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenog", započeo je razgovor za MONDO advokat Zoran Krneta.
Objasnio nam je da u tom slučaju zakon ne reguliše da li i na koji način treba da se refundiraju troškovi koje je zaposleni imao u slučaju da je uplatio aranžman za putovanje.
"Preporuka je da se refundiraju troškovi jer je godišnji odmor ustanovljen kao pravo zaposlenog i obaveza poslodavca sa ciljem i svrhom da zaposleni obnovi i regeneriše radnu energiju, snagu, da se odmori i tako odmoran vrati na rad. Da bi se sve to ostvarilo poželjno bi bilo da se refundiraju sredstva kako bi ih zaposleni iskoristio u nekom sledećem slobodnom terminu jer u protivnom zaposleni može doći u situaciju da mu se naknadno odobre dani za korišćenje odmora, ali da više nema novčanih sredstava kako bi taj odmor u pravom smislu iskoristio", istakao je advokat.
Šta kaže zakon o refundiranju novca?
Napomenuo je da zakon uopšte nema odredbe o refundiranju novca u navedenom slučaju. Dodao je da je preporuka da se internim aktima, kao što je pravilnik o radu, detaljno uredi na koji način i u kom iznosu bi se refundirala sredstva za ranije uplaćeni aranžman u slučaju pomeranja godišnjeg odmora.
"Takođe moram da dodam da poslodavac ne može i ne treba to pravo potpuno uskrati zaposlenom jer ukoliko bi se otišlo na sud, svaki sud u Srbiji bi dosudio da se određeni pravični iznos nadoknadi zaposlenom. Takođe, teško je reći da li bi to bio pun iznos, ali bi se svakako nadoknadio neki pravičan, razuman iznos", kazao je za portal MONDO advokat Zoran Krneta.
Naš sagovornik je objasnio da poslodavac ima pravo da pet radnih dana ranije pomeri godišnji odmor zaposlenom samo u izuzetnim situacijama i da to ne treba da se koristi uvek i redovno.
"Zakon o radu i koristi tu formulaciju 'izuzetno'. To znači da godišnji odmor može da se pomeri pet radnih dana ranije u slučaju da postoje neki opravdani razlozi koji su iskrsli u međuvremenu, kao što je neplanirani, iznenadni povećan obim posla ili neki posao koji zahteva završetak u striktno određenom roku. To su poslovi koje ni poslodavac ni zaposleni nisu mogli unapred predvide, a ne trpe odlaganje", napomenuo je naš sagovornik.
Razlozi za pomeranje godišnjeg odmora moraju da budu objašnjeni
Istakao je da poslodavac u rešenju u kom pomera termin godišnjeg odmora mora zaposlenom da objasni razloge zbog čega to čini. U slučaju da razlozi nisu objašnjeni u rešenju, ono neće opstati na sudu.
"Svako rešenje kojim se odlučuje o pravima i obavezama mora da ima neki razlog, neko opravdanje zbog čega se donosi takva odluka. Rešenje bi bez takvog razloga praktično bilo nepotpuno i sigurno bi palo na sudu. U tom slučaju bi zaposleni imao pravo na naknadu štete jer je njegovo pravo na godišnji odmor povređeno nezakonitim rešenjem i ta naknada štete bi podrazumevala pun iznos koji je zaposleni platio unapred za aranžman i eventualno neke druge propratne stvari", zaključio je razgovor za MONDO advokat Zoran Krneta.
Podsetimo, ranije smo pisali i o tome da li poslodavac može da pozove zaposlenog da se ranije vrati sa godišnjeg odmora.
BONUS VIDEO: