Praksa je pokazala da stotine građana svakodnevno postaju žrtve prevare internet prodaje, od toga da u zamenu za dati novac ne dobiju ono što su poručili do toga da im fantomski trgovac pošalje čak i praznu kutuju.
Mi smo istraživali kakve su šanse oštećenih građana, pred zakonom, kao i na koji način mogu “pametno kupovati”, zaštititi se i prepoznati prevarante na društvenim mrežama.
Našoj redakciji obratila se čitateljka koja tvrdi da je preko Instagram stranice kupila odevni predmet, uredno po preuzimanju "platila malo više od 9 hiljada", ali ubrzo shvatila da je u pitanju pogrešan model, boja i broj od traženog. Pri pokušaju da model zameni za onaj koji je tražila, najpre je dobila potvrdnu poruku, ali vrlo brzo ignorisanje, a potom i blokiranje od strane nekog ko pomenuti profil vodi.
Pri proveri podataka upisanih u delu "pošiljalac" ustanovila je da je navedena nečija adresa iz Novog Pazara, a broj telefona ugašen (prema obaveštenju koje je dobila nakon poziva).
Komunikacija je moguća samo preko "vocap aplikacije", ali putem poruka, mada su i one, nakon insistiranja da se proizvod zameni ili novac vrati, ostale bez odgovora. Za sada, kaže, nema ni odgovora ni model koji je tražila, ali ni novac koji je dala.
Ova čitateljka imenom i prezimenom nije želela pred kamere, a za sad ni da otkriva naziv profila jer je, kako je rekla, sve predala “onima čiji je posao da u ovom slučaju reaguju”.
A, prva stanica u tom slučaju opravo je MUP Srbije. Ukoliko je prevara veća od 5.000 dinara, policija je u obavezi da goni počionioca po službenoj dužnosti dok je u slučaju sitne prevare (koju član 210. Krivičnog zakonika definiše kao manju od ove sume), preostaje privatna tužba.
"Oštećeno lice u slučaju vođenja krivičnog postupka zbog izvršenja krivičnog dela prevare ima zakonom zagarantovano pravo da istakne imovinskopravni zahtev u visini pretrpljene štete, o kom zahtevu sud najčešće odlučuje u posebnom parničnom postupku", rekli su za MONDO iz advokatske kancelarije Antić.
Ukoliko se desi da po isteku zakonskog roka isporuke trgovac ne želi da vrati novac, naredna adresa je Tržišna inspekcija. Njoj se oštećeni kupac obraća ukoliko proizvod nije stigao na adresu, isporučen mu je stari, polomljeni proizvod, a posle isporuke se prodavcu gubi svaki trag - ugašen nalog na društvenoj mreži, nedostupan broj telefona.
Prevara se može desiti i preko određene platforme, i tada bi od koristi moglo biti I obraćanje korisničkoj podršci. U zavisnoti od platforme na kojoj se desila prevara, kosnička podrška takođe može uputiti lice na uslove I pravila korišćenja date platforme koje mogu sadržati određene odredbe koje se tiču internet prevare.
"Internet platforme imaju obavezu zaštite podataka ličnosti, tako da kada se zatraže podaci o licu koje je izvršilo internet prevaru, po pravilu, neće biti omogućen pristup njima već se mogu saznati samo ako ih zatraži nadležni državni organ", rekao nam je naš sagovornik iz ove advokatske kancelarije.
Što se prava oštećenog kupca tiče, u slučaju vođenja krivičnog postupka zbog izvršenja krivičnog dela prevare, advokati nam kažu da on ima zakonom zagarantovano pravo da istakne imovinskopravni zahtev u visini pretrpljene štete, o kom zahtevu sud najčešće odlučuje u posebnom parničnom postupku.
Koje obaveze prodavac mora da ispoštuje?
Trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.
U suprotnom, ukoliko kupuju preko stranica na društvenim mrežama, iz različitih udruženja poručuju da kupci rizikuju moguće prevare jer prodaje u tim slučajevima vrše lic akoja nisu registrovana kao prodavci. Samim tim odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive (ne važe) i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak, naznačeno je na sajtu Nacionalna organizacija potrošača Srbije.
(Mondo.rs)