Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra proslavljaju veliki praznik Svetu Petku zaštitnicu žena, dece, starih i bolesnih. Kult svetiteljke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Baš zato što je toliko cenjena postoje običaji i verovanja za ovu svetiteljku koje bi valjalo ispoštovati.
Na ovaj praznik, kažu predanja, izbegavaju se svi teži poslovi u kući. Ovo važi za sve, a posebno za žene. Naše prabake su verovale da na taj dan nikako ne treba prati veš, šiti i ne sme se raditi težak posao, što se posebno odnosi na žene.
Prema jednom starom običaju, mlade devojke treba da naberu cveće kojim će ukrasiti dom da bi u njemu vladali harmonija, ljubav i mir. Veruje se takođe da na ovaj praznik devojčicama treba obući nove haljinice da bi ih u narednoj godini pratila radost. Mnogima je Sveta Petka krsna slava.
Tada njeno ime domaćini prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejcindan. Potom popiju vodu, sakupljenu s izvora uz manastire posvećene Svetoj Petki. Ta se voda naziva adžijazma.
Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
Obeležavanje slave
Od slavskog kolača domaćica ili žena-gost koja je prva stigla treba da sačuva mrve. Posle ponoći mrve valja posuti po tavanu kuće (ko je ima) ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, tvrdi tradicija.
Veruje se da će devojke koje sačuvaju mrvice pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki te noći videti i svoju sudbinu i budućeg muža u snu. Uveče se izgovara molitva, to čini domaćin kuće, a žene i deca se samo tri puta prekrste.
Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće ka istoku. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu jer se tako valja.
(MONDO)