Vest da je u Vranju u toku postupak izvršenja prinudne naplate preko izvršitelja, kako bi se naplatile zaostale zarade bivšeg zaposlenog koji je dobio otkaz na nezakonit način podstakla je pitanje o tome kako izvršiteli mogu da rade u službi građana.
Kako prenose lokalni mediji, u pitanju je šteta u vrednosti do osamnaest zarada, a ukoliko ne dođe do izmirenja duga, postoji opasnost blokade računa ili prodaje objekata. Tragom te vesti mi smo istraživali kako izgleda procedura ovakve vrste naplate, kao i kome se oštećeni obraćaju ukoliko na ovaj način moraju da potražuju svoje plate.
Iz Komore izvršitelja Beograda za MONDO su objasnili da, kada je u pitanju naplata zarade od poslodavca, najbrži i najlakši način je kada se izvršenje pokreće na osnovu Obračuna zarade i naknade zarade koji po zakonu predstavlja izvršnu ispravu.
"U tom slučaju, predlog za izvršenje podnosi se sudu bez prethodnog vođenja parničnog postupka. Nakon što sud donese rešenje i o izvršenju, isto se dostavlja javnom izvršitelju radi sprovođenja izvršenja", rekli su za naš portal.
Ukoliko poslodavac prekine radni odnos na nezakonit način zaposleni ima prava da pokrene postupak za zaštitu svojih prava. Prvi korak je često pokušaj rešavanja spora kroz mirno i pregovaračko rešenje, a ukolik se ne postigne sporazum, zaposleni može pokrenuti radni spor pred nadležnim sudom.
Za pokretanje izvršnog postupka potrebno je da postoji pravnosnažna presuda o obavezi poslodavca za isplatu zarade ili drugog potraživanja iz radnog odnosa.
Primer za to je slučaj kada je bivši radnik firme iz Pančeva nakon 18 godina čekanja konačno domogao svog novca.
Nakon što je 1997. godine sud doneo izvršnu presudu da firma, u kojoj je bio zaposlen, mora da isplati retroaktivno plate iz 1995. godine. Kako je tada objasnio, ono što on nije uspeo 18 godina preko suda, izvršitelj kom se obratio uspeo je za nekoliko nedelja. Dobio je i zaostale zarade i isplatu troškova izvršenja koje je morao unapred da uplati.
Platni listić kao najmoćnije "oružje" u ovoj pravnoj borbi
Pravnici ukazuju da je platni listić "najmoćnije oružje" u ovoj pravnoj borbi jer se sa tim mesečni obračunom zarade radnik koji nije primio platu, recimo, obraća Inspekciji rada Ministarstva za rad.
Ova obaveza poslodavca uređena je Zakonom o radu, po kom zaposlenom mora svakog meseca izdavati ovaj dokument, kao i u slučaju da mu ne isplati zaradu - uz obrazloženje zbog čega.
Sa tim dokumentom i predlogom za izvršenje sledeća stanica oštećenog jeste nadležni sud gde će započeti proces naplate. Kad sud donese rešenje o izvršenju Narodna banka nalaže prenos novca sa računa poslodavca na račun zaposlenog.
Ukoliko poslodavac prestane sa isplatom mesečne plate, iz bilo kog razloga, tzaposleni se mogu obratiti Inspekciji rada, a nakon što nadležni izađu na teren i ustanove šta se desilo, šalju rešenje kojim poslodavcu nalažu najpre nalažu dostavljanje obračunskog listića, a protiv poslodavca može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
(Mondo.rs)