Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava, krsno je ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. On je stajaći praznik, što znači da je uvek 8. novembra po gregorijanskom kalendaru, odnosno 26. oktobra po julijanskom.
Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva. Sveti Dimitrije poštovan je kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetiteljima. Svi pravoslavni hrišćani i vernici slave ovog velikomučenika verujući u njegove isceliteljske moći.
Izboden kopljem usred molitve
Pravoslavni spisi navode da je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme kratkotrajne vladavine jedinog varvarskog Rimskog cara tračanina Maksimilijana od blagorodnih i blagočestivih roditelja, koji dugo nisu mogli da imaju dece. Bio je sin jedinac.
Dimitrije je po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimilijana, istrebljuje.
Car, saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, upravo preveo u hrišćanstvo, naredi da Dimitrije bude prvo utamničen a zatim izboden kopljima, usred molitve.
Solunski hrišćani su ga tajno sahranili. Kasnije je velmoža Leontije iz Ilirije, izlečen od teške bolesti nad grobom ovog mučenika, u znak zahvalnosti podigao je crkvu.
Prilikom iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti Svetoga velikomučenika Dimitrija. Proglašen je svecem, zaštitnikom grada Soluna.
Mošti u Solunu
Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi. Mošti su skoro osam vekova bile u Italiji u gradu San Lorenco, ali su na traženje Grka vraćene (veći deo) u Solun 1978. (glava) i 1980. veći deo ostatka moštiju. Njegove mošti i danas se nalaze u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu.
Ova crkva je na listi svetske kulturne baštine od izuzetnog značaja od 1989. godine. I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije „bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća“.
Običaji koje treba ispoštovati
Uz to, u Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi decu, koliko god da su pogrešila, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. U našem narodu se veruje da na Mitrovdan svako treba da ostane kod svoje kuće i da ovo nije dan za primanje gostiju, osim ako ne skavite.
Takođe, običaj je da se na ovaj dan ne otpuštaju sluge koje rade u kući, bez obzira da li im je istekao ugovor. Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade van kuće.
U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak, da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
BONUS VIDEO:
(Mondo/Aleksandra Virijević)