Božić u celom hrišćanskom svetu "pada" na isti datum - 25. decembar! Problem je nastao u korišćenju različitih kalendara zbog koga se on ne slavi istog dana!
Julijanski, stariji kalendar uveo je Julije Cezar 46. godine pre nove ere. Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa još nekim hrišćanskim zajednicama, još uvek koristi ovaj kalendar, a po njemu je 25. decembar zapravo 7. januar.
Ova razlika nastala je 1582. godine kada je, u vreme pape Grgura XIII, zbog nepreciznosti julijanskog kalendara, izvršena kalendarska reforma. Većina praznika koje obeležavaju obe crkve danas se zbog toga praznuju u razmaku od 13 dana jedan od drugog.
Gregorijanski "novi" kalendar odmah su prihvatile Italija, Poljska, Portugal i Španija, a ubrzo i ostale katoličke zemlje. Protestantske zemlje prešle su na gregorijanski kalendar mnogo kasnije, a neke pravoslavne zajednice su to učinile tek u 20. veku.
Međutim, među onima koji Božić slave 25. nalazi se i Grčka, iako je reč o pravoslavnoj državi. Većina Srba misli da je to zato što je ova zemlja prihvatila "zapadnjački" kalendar, ali to zapravo nije istina!
Grčka, kao i rumunska i bugarska pravoslavna crkva od 1924. godine vreme računaju po "revidiranom" julijanskom kalendaru urađenom po predlogu jugoslovenskog naučnika Milutina Milankovića poznatijem kao "Milankovićevom kalendaru".
On se smatra najsavršenijim do sada napravljenim kalendarom i trenutno se poklapa sa Grigorijanskim, ali će kroz nekoliko stotina godina doći do razlike i Grigorijanski će morati da se menja.
Milankovićev kalendar je nastao 1923, a iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja iste godine u Carigradu, u Srbiji u praksi nikada nije zaživeo. Sa Grčkom to nije bio slučaj i već skoro vek se koristi.
Šta je sa Srbima?
Zašto Srbi ne slave Božić 25. decembra već 7. januara? Nije stvar samo u veri, već i u nauci, odnosno u kalendaru. Kao što smo gore napomenuli, srpski naučnici napravili su idealan kalendar i po njemu bi Srbi trebalo da slave Božić 25. decembra. Ipak, Srpska pravoslavna crkva (SPC) ga nije prihvatila. Prema rečima verskog analitičara Draška Đenovića, teško je reći zašto SPC 1923. nije htela da usvoji Milankovićev kalendar.
"Verovatno je razlog bio da se polako ne pređe u katoličanstvo. U Kraljevini SHS očigledno niko nije baš bio srećan zbog tog ujedinjenja, a uz odsustvo političke volje, to pitanje je odloženo uz obrazloženje da sad nije trenutak. Da li će doći do primene Milankovićevog, najtačnijeg kalendara rekao bih da to, pre svega, zavisi od situacije i odnosa sa Carigradskom patrijaršijom. I moguće je da ćemo prihvatiti kalendar, ukoliko to prvo urade Rusi", rekao je prošle godine za Euronews Srbija Đenović. Taj kalendar su primenile Grčka, Rumunska, Carigradska i Aleksandrijska pravoslavna crkva, ali do danas nisu Srpska, Ruska, Jermenska, Antiohijska, Jerusalimska pravoslavna crkva, kao ni Sveta Gora.
Zašto neke pravoslavne zemlje koriste gregorijanski, a druge, među kojima je i Srbija, julijanski kalendar i da li je kalendar Milutina Milankovića najtačniji od svih, za Telegraf.rs otkrio je jednom prilikom astronom Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković". Prema njegovim rečima, trajanje godine nije ceo broj, to je broj sa ostatkom i sada, tokom vremena, taj mali ostatak sa nagomilava. "Zemlja se oko Sunca ne okrene za tačno 365 dana, već za 365,2422 - što nije ceo broj. Ovaj ostatak od približno 5 časova i 49 minuta se tokom vremena nakuplja, akumulira, što dovodi do pomeranja datuma godišnjih doba, praznika. Zato je uvedena prestupna godina sa kojom se na svake četiri godine (uglavnom) ova razlika u najvećem poništava. Ipak, na taj način ostaje manja razlika koja se takođe uvećava vremenom", rekao je tada Simonović i dodao da su neki tu razliku rešili prelaženjem na gregorijanski kalendar.
"Zapadni ili moderni svet je to rešio prelaskom na gregorijanski kalendar koji je između ostalog jednom intervencijom udesio da se ova razlika smanji i našao je mehanizam da se ona s vremena na vreme popravlja, a to su ove prestupne godine, dok julijanski kalendar (koji praktikuje SPC) nije i on s vremenom akumulira tu grešku koja postaje sve veća i veća na odnosu na ono što su neki fiksni ili prepoznatljivi trenuci kao što su godišnja doba ili verski praznici. Zbog toga je, prema njegovim rečima, ta greška narasla i to je pitanje crkvenog kalendara. Mi u građanskoj, sekularnoj upotrebi koristimo gregorijanski kalendar i on u tom pogledu sasvim zadovoljava te stvari", objasnio je Simonović.
BONUS VIDEO:
(Istorijski zabavnik/Telegraf/Mondo/U. M.)