Države članice nisu se mogle usuglasiti oko ključnog pitanja: hoće li trajno zadržati letnje ili zimsko vreme. Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske bile sklonije trajnom letnjem vremenu, druge, kao što su Finska i Nizozemska, preferirale su zimsko.
U noći sa subote na nedelju 26. oktobra ponovo ćemo preći na zimsko računanje vremena. Tačno u 3 časa ujutro kazaljke će se pomeriti jedan sat unauzad, na 2, čime ćemo dobiti dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET). Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetla u jutarnjim časovima, a raniji mrak poslepodne, ove će se godine dogoditi najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put kada smo sat pomeriti na isti datum bila je 2014.
Praksa pomeranja sata nije novijeg datuma i svoje korene vuče još iz Prvog svetskog rata. Prve su je uvele Nemačka i Austro-Ugarska tokom Prvog svetskog rata s ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je više puta ukidana i ponovno uvođena na području bivše Jugoslavije, da bi se konačno ustalila 1983.
Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, celi je proces standardizovan, pa tako sve članice Unij prelaze na letnje vreme poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko poslednje nedelje u oktobru.
Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo pomeranjem sata dostiglo je vrhunac 2018., kada je Evropska komisija sprovela javnu anketu u kojoj je učestvovalo čak 4,6 milionana građana EU. Rezultati su bili jasni: čak 84 % ispitanika izjasnilo se za ukidanje ove prakse.
Evropski parlament je 2019. godine izglasao ukidanje sezonskog pomeranja sata, s planom da se poslednja promena dogodi 2021. godine. Međutim, tu je sve stalo. Države članice nisu se mogle usuglasiti oko ključnog pitanja: hoće li trajno zadržati letnje ili zimsko vreme.
Zbog izostanka dogovora i kasnijih globalnih kriza poput pandemije, odluka o ukidanju pomeranja sata gurnuta je u drugi plan i stavljena "na čekanje do daljnjeg". Prema trenutno važećim EU direktivama, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine.
Nada postoji da bi se pitanje moglo aktivirati tokom poljskog predsedavanja Većem EU 2025., ali do tada možemo biti sigurni da ćemo i dalje dvaput godišnje nameštati svoje satove. Sve dok se ne postigne konačan dogovor na nivou Unije, ritual "izgubljenog" sata u proleće i "dobijenog" sata u jesen ostaje neizbežan deo naše stvarnosti.
Dok Evropska unija okleva, mnoge države širom sveta odavno su odustale od ove prakse. Rusija se 2014. godine trajno prebacila na zimsko vreme, dok je Turska dve godine kasnije odlučila ostati na trajnom letnom vremenu. Izvan Evrope, divovi poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinuli pomeranje sata.
Slične odluke doneli su i Brazil, Meksiko (uz izuzetak pograničnih područja sa SAD-om), Argentina, Urugvaj te niz drugih zemalja poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbajdžana. Čak i unutar Evrope postoje izuzeci; Island i Belorusija ne pomeraju kazaljke, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje vreme, a druge ne.
Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena stavlja dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i prekine praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.
BONUS VIDEO:
(Večernji list/MONDO)