U noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra prelazimo na zimsko računanje vremena, pomerajući satove unazad za jedan sat. Tačno u 3.00 ujutru, satovi će se pomeriti jedan sat unazad na 2:00 ujutru, što će nam dati dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme.
Iako je u Srbiji ovo praksa od kada postoji pomeranje vremena, Evropski parlament još 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja vremena. Međutim, države članice nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati - letnje ili zimsko.
Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetlosti ujutru i raniji mrak popodne, dogodiće se ove godine najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put smo menjali satove istog datuma 2014. godine.
Bez dogovora oko ključnog pitanja
Države članice nisu mogle da se dogovore oko ključnog pitanja: da li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske bile za trajno letnje računanje vremena, druge, poput Finske i Holandije, preferirale su zimsko računanje vremena.
Zbog nedostatka dogovora i naknadnih globalnih kriza poput pandemije, odluka o ukidanju promene vremena je potisnuta u drugi plan i stavljena "na čekanje do daljnjeg".
Prema važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi se pitanje moglo aktivirati tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada, građani EU, ali i Srbije mogu biti sigurni da će i dalje morati da podešavaju satove dva puta godišnje. Dok se ne postigne konačan dogovor na nivou Unije, ritual "izgubljenog" sata u proleće i "dobijenog" sata u jesen ostaje neizbežan deo naše stvarnosti.
Dok Evropska unija okleva, mnoge zemlje širom sveta su odavno napustile ovu praksu. Rusija je trajno prešla na zimsko računanje vremena 2014. godine, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena dve godine kasnije. Van Evrope, giganti poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinuli promenu sata.
Bonus video:
(Mondo)
