Bolovanje predstavlja pravo zaposlenog na odsustvo sa rada zbog zdravstvenih razloga, uz naknadu zarade, kako bi se omogućilo lakše i brže ozdravljenje.
Iako ne postoje precizna pravila ponašanja tokom bolovanja, zaposleni nije slobodan da postupa bez posledica, jer propisi prepoznaju zloupotrebe ovog prava. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zaposleni gubi pravo na naknadu zarade u više situacija.
To uključuje slučajeve kada je sam izazvao sprečenost za rad, kada je ona posledica alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kao i kada namerno sprečava svoje ozdravljenje ili odbija lečenje bez opravdanog razloga. Pravo se gubi i ako se ne javi lekaru ili nadležnim organima u propisanim rokovima.
Naknada zarade ne pripada ni zaposlenom koji tokom bolovanja obavlja delatnost kojom ostvaruje prihode, otputuje iz mesta prebivališta bez dozvole nadležnog organa, ne postupa po uputstvima za lečenje ili prima naknadu po drugim propisima.
Takođe, gubitak prava nastupa i u slučajevima zloupotrebe bolovanja na drugi način, kao i tokom izdržavanja kazne zatvora ili sprovođenja obaveznog lečenja. Zakon o radu dodatno predviđa mogućnost otkaza ukoliko zaposleni zloupotrebi pravo na bolovanje, ali se svaka situacija ocenjuje pojedinačno.
Sudska praksa ukazuje da zloupotreba postoji kada se bolovanje koristi suprotno svrsi, odnosno kada zaposleni sprečava ozdravljenje ili koristi odsustvo iako je sposoban za rad. Napustiti mesto prebivališta bez dozvole može dovesti do gubitka naknade, ali ne znači automatski zloupotrebu.
Takođe, poslodavac nema ovlašćenja da kontroliše kretanje zaposlenog van radnog vremena niti da pribavlja podatke o njegovom kretanju preko granice. Sloboda kretanja ostaje zagarantovana, ali određena ponašanja tokom bolovanja mogu imati posledice po isplatu zarade i radni odnos.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)