Ko upravlja zgradom i kako se troši novac stanara – pitanja su koja se najčešće postavljaju u stambenim zajednicama. Profesionalni upravnici sve češće preuzimaju upravljanje zgradama, ali dilema ostaje – da li stanari imaju dovoljan uvid u odluke i finansije. Odgovor zavisi i od samih stanara.
Profesionalna upravnica Emilija Božo kaže da život u stambenim zgradama funkcioniše, da je zakon dobar, ali da ga treba sprovoditi i ispravno tumačiti.
"U praksi još nisam došla do toga da ne postoji zakon za neku situaciju, tako da mislim da zakon postoji i dobro funkcioniše", ističe Božo.
Na pitanje ko bolje obavlja posao – profesionalni upravnici ili komšije koje prihvate da tu ulogu preuzmu na sebe, Božo kaže da i jedna i druga situacija ima svojih prednosti.
"Dobro je kada je upravnik iz redova stanara. Njegova prednost je što je on stalno u zgradi, ali ima tu dosta i mana – on nije obučen za to, nema sistem iza sebe, nije odgovoran, ne može da naplati od svih stanara na način kao što može to profesionalni upravnik. Tako da ja mislim, i stanari su to pokazali, da se više traži profesionalni upravnik", objašnjava Božo.
Da li je dobro da jedna firma kompletno održava zgradu
Sve je više firmi koje nude kompletno održavanje zgrade, uključujući i poslove upravnika. Božo kaže da je to rešenje gotovo za sve zgrade, izuzev izuzetno malih stambenih zajednica.
"Za sve zgrade je to rešenje. Jedino za one male zgrade od četiri ili pet stanova, to baš i nije tako povoljno, ali za sve druge zgrade – da. Jer kada se ponude sve usluge – održavanje, čišćenje, upravljanje, onda je to paket koji je povoljniji i organizacija na jednom mestu bolje funkcioniše", dodaje Božo.
Objašnjava da su troškovi isti, odnosno i dalje plaćate čišćenje zgrade, održavanje zgrade, upravnika.
"Troškovi su isti, samo što su usmereni na jednu firmu i lakše je organizovati sve poslove. Bolja je kontrola nad svim poslovima", navodi Božo.
Šta se dodatno naplaćuje stanarima
Kada je reč o uslugama koje se dodatno naplaćuju, ističe da su to one usluge koje stanari dodatno traže, a kao primer navodi dezinsekciju zgrade ili proveru protivpožarnih aparata.
Napominje i da je važno da stanari mogu dobro da kontrolišu gde ide njihov novac ukoliko sve poslove povere jednoj firmi.
"Jako mogu dobro da kontrolišu. Recimo, sada profesionalni upravnici stanarima daju mogućnost da na dnevnom nivou kontrolišu rad upravnika sa njihovim novcem i to tako treba i da bude. Znači, na dnevnom nivou uđu na portal stambene zajednice i mogu sve da prate. Na mesečnom nivou upravnik može da šalje izveštaj koliko stanari imaju sredstava na računu. Na kraju godine, upravnik šalje finansijski izveštaj svim stanarima koliko se u toku godine potrošilo, koji su to bili troškovi", objašnjava Božo.
Bez učešća stanara nema dobrog upravljanja
Govoreći o tome da li su definitivno prošla vremena hauzmajstora, odnosno ona vremena kada smo mislili da je to nečiji drugi posao, Božo kaže da sada svi stanari treba da budu uključeni u život zgrade.
"Najbolji način upravljanja je da stanari dolaze na skupštine stanara, jer na taj način daju svoje mišljenje, daju svoj glas, donose odluke, a upravnik onda te odluke izvršava", poručuje Božo.
Ipak, redak je slučaj da zaista svi stanari dolaze na skupštine stanara.
"Ne dolaze baš u svim zgradama, ali u nekim zgradama ima i više od 50 odsto ljudi koji dolaze. Sve zavisi od ljudi koji žive u toj zgradi i šta se dešava u zgradi. Ako su neki veliki problemi, onda ljudi dođu. A problem je ako ne dolaze i nisu obavešteni, kada im se nametne neki trošak, onda su u problemu, ne znaju šta se dešava, zašto je to tako. Zato je jako bitno da svi dolaze na sastanak. Sastanak ne traje dugo, on traje sat vremena maksimalno", kaže Božo.
Za kraj, navela je sa kojim problemom se upravnici najčešće suočavaju.
"Stanari nemaju poverenje u upravnike još uvek. Mi se trudimo najviše da budemo transparentni i da dobiju poverenje u upravnika i njegov rad", zaključila je Božo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)