Na jednoj strani granice nalazi se Moldavija, zemlja sa jasnim evropskim aspiracijama, dok se na drugoj strani, iza strogo kontrolisanih i militarizovanih punktova, prostire Transnistrija (Pridnjestrovlje), teritorija koju ne priznaje nijedna država članica Ujedinjenih nacija.
Njena zastava i danas ponosno nosi sovjetski srp i čekić
Poznati jutjuber Iv Beserovac odlučio je da poseti ovu "državu koja ne postoji" i svojoj publici dočara kako izgleda život u ovoj autentičnoj vremenskoj kapsuli.
Ulazak taksijem u nepoznato
Beserovčeva avantura počela je pomalo neobičnim potezom, granicu između dve države prešao je vozeći se taksijem. Vožnja od glavnog grada Moldavije, Kišinjeva, do Tiraspolja, glavnog grada Transnistrije, iznosila je 25 dolara. Prelazeći reku Dnjestar uz blagu neizvesnost oko samog ulaska, prvo što mu je privuklo pažnju bio je velelepni stadion fudbalskog kluba "Šerif".
Sam Tiraspolj, kako zapaža u svojoj reportaži, odiše arhitekturom sličnom onoj u Kišinjevu, ali uz dominaciju prepoznatljivog sovjetskog stila
Paradoks nepriznate države
Iako Moldavija Transnistriju smatra delom svoje teritorije, na terenu je situacija drastično drugačija. Beserovac ističe koliko je neobičan osećaj šetati državom koja zvanično ne postoji na svetskim mapama, a koja u praksi poseduje apsolutno sve atribute suvereniteta: sopstvenu vladu, vojsku, nacionalnu valutu i registarske tablice. Na glavnom trgu vijore se zastave Abhazije i Južne Osetije – jedinih teritorija sa sličnim statusom koje su priznale nezavisnost Transnistrije.
Ova neobična država, smeštena u pojasu uz granicu sa Ukrajinom, dugačka je 405, a široka jedva desetak kilometara. Od Moldavije se odvojila nakon Hladnog rata sa ciljem da zaštiti svoj jezik i veze sa Rusijom. Sukob je odneo više od hiljadu života, a situacija se smirila tek nakon što je Moskva intervenisala i tamo stacionirala svoje trupe, koje i danas broje preko 4.000 vojnika.
Simboli ove države najvidljiviji su u samom centru grada gde su pozicionirani tenk (simbol otadžbine), crkva (simbol pravoslavlja) i monumentalna statua Lenjina ispred parlamenta.
Apsolutni monopol i domaći med
Da biste bilo šta kupili u Transnistriji, prvo morate posetiti menjačnicu. Zvanična valuta je transnistrijska rublja (Pridnjestrovska rublja), dok moldavski leji ovde nemaju nikakvu upotrebnu vrednost. Ekonomijom ove zemlje neprikosnoveno vlada kompanija "Šerif", koja drži apsolutni monopol nad gotovo svime, u njenom vlasništvu su prodavnice, benzinske pumpe, ali i pomenuti fudbalski klub poznat po tome što je uspeo da pobedi slavni Real Madrid.
Istražujući lokalnu pijacu, Beserovac je zabeležio srdačne reakcije prodavaca pri pomenu Srbije i iskoristio priliku da kupi domaći med u saću. Ono što ga je posebno iznenadilo jeste besprekorna čistoća ulica i prelepo uređeni parkovi, istakavši da bi se takvim komunalnim redom teško mogle podičiti i mnoge zapadne metropole.
Boršč sa ukusom nostalgije
Kao vrhunac posete, usledio je odlazak u lokalni restoran koji u potpunosti oživljava duh prošlih vremena. Enterijer prepun sovjetskih simbola, starih televizora i retro fotografija poslužio je kao savršena scenografija za degustaciju tradicionalne hrane. Uz kompot i bogat, ukusan boršč sa mesom i pavlakom, za koji jutjuber u šali tvrdi da je najbolji lek za mamurluk, iluzija povratka u Sovjetski Savez bila je potpuna.
Iako regija nosi teret teške i kompleksne istorije, Beserovac napominje da je ovo mesto gde Rusi, Ukrajinci i Moldavci danas žive u potpunom miru. Ipak, njegov boravak bio je vremenski ograničen. Poput scene iz filma, teritoriju Transnistrije morao je da napusti pola sata pre ponoći, kako ne bi prekršio stroga pravila ulaska, čime je ova fascinantna reportaža o "vremenskoj kapsuli" dobila svoj dinamičan kraj.
Pogledajte intervju koji je Iv Beserovac dao za MONDO
(Iv Beserovac/MONDO)