Preseljenje u novu državu i pokretanje biznisa sami po sebi predstavljaju ogroman korak, ali učiniti to u zemlji koju nikada ranije niste posetili, ostavljajući iza sebe deceniju stabilnog života u Holandiji, zvuči gotovo kao filmski scenario. Upravo to je u januaru 2026. godine uradio Simone (35), preduzetnik sa Sardinije, koji je beogradsku adresu učinio svojom novom poslovnom bazom.
Nakon šest meseci života u srpskoj prestonici, gde uspešno vodi firmu za konsalting u lancu snabdevanja, Simone je u razgovoru za YouTube kanal Attic Life podelio svoje impresije o Srbiji, uporedio je sa zapadnom Evropom i otkrio šta je to što lokalno stanovništvo često previđa.
Beg iz evropskog "zlatnog kaveza"
Simoneova preduzetnička priča počela je pre deset godina kada je sa 25 godina otišao u Holandiju sa rancem na leđima, bez posla i kontakata. Počeo je kao konobar i vremenom izgradio uspešnu karijeru u logistici. Ipak, vremenom je počeo da se oseća kao "riba u pogrešnom akvarijumu", opisujući život na severu Evrope kao ravan i bezdušan.
On objašnjava daEvropa pruža prividnu sigurnost radnog mesta, ali zapravo predstavlja "zlatni kavez" koji ograničava kupovnu moć i ne ostavlja prostor za velike snove. Zbog krute birokratije i poreza koji prelaze 50 odsto, samo jedna preduzetnička greška može trajno da sahrani nečiji biznis. Sa druge strane, Srbija nudi preko potrebnu mentalnu slobodu. Povoljnija fiskalna politika, izuzetna otvorenost za saradnju i mogućnost preuzimanja kalkulisanog rizika bez straha od trenutnog finansijskog uništenja, presudili su da Beograd postane njegov novi dom.
"Ideš u ratnu zonu": Šok u tradicionalnoj italijanskoj porodici
Znajući da će ova vest izazvati paniku, Simone je svoj plan krio sve do Badnje večeri 2025. godine. Kada je porodici konačno saopštio da se seli u Beograd, usledio je potpuni šok. Njegova majka je bukvalno prebledela, a u glavi joj se odmah probudilo sećanje na vreme Slobodana Miloševića i bivšu Jugoslaviju. Vikala je da ide u ratnu zonu i pitala zašto ih toliko sekira, dok se njegova sestra, koja je jedina znala za plan, glasno smejala u automobilu.
Kako bi umirio roditelje, Simone ih je po dolasku odmah zasipao video-pozivima, pokazujući im čist, moderan i potpuno bezbedan grad. Danas su mirni i naviknuti na njegovu novu adresu, a olakšavajuća okolnost je i to što let od Beograda do Algera na rodnoj Sardiniji traje samo sat i po vremena.
Neverica lokalaca i kulturološki šokovi
Njegov neobičan potez izazvao je zbunjenost i u samoj Srbiji. Prilikom vađenja privremenog boravka, imigracioni službenik ga je posmatrao u neverici i pitao zašto jedan Italijan uopšte dolazi u Srbiju, gledajući ga, kako Simone kaže, kao vanzemaljca. Stariji Beograđani i dalje pamte Italiju iz vremena Jugoslavije kao obećanu zemlju ekonomskog procvata i destinaciju za rad, dok mlađima nije jasno zašto je napustio bogatu Holandiju. Njegov odgovor na takva pitanja uvek je isti – trava u komšijskom dvorištu nije uvek zelenija.
Ono što ga je po dolasku potpuno oborilo s nogu jeste neverovatno gostoprimstvo na koje je naišao. Kada je sleteo 1. januara u kasnim večernjim satima, stanodavci su ga sačekali u stanu i, znajući da radnje zbog praznika ne rade, doneli mu vodu, osnovne namirnice i slatkiše kako bi imao šta da jede ujutru. Sličnu toplinu sada doživljava svakodnevno, od pekarke do konobara koji već napamet zna njegovu narudžbinu. Srbija, prema njegovim rečima, savršeno kombinuje toplinu Italijana i direktnost Holanđana – ljudi će vam ovde reći šta misle u lice, ali uvek iz najbolje namere da vam pomognu.
Miris detinjstva, gastronomija i kafe-rituali
Kao sin mesara, Simone je odrastao uz svest o kvalitetnoj hrani, a beogradske pijace su ga vratile u detinjstvo jer tu paradajz i krastavac zaista imaju miris pravog povrća. Pronašao je i brojne sličnosti između srpske i sardinijske tradicije. Dok se na Sardiniji za Uskrs priprema manje prase od sedam kilograma koje ima delikatniji ukus i peče se na lišću mirte, srpsko pečenje je veće, masnije i punijeg ukusa, što se Italijanu izuzetno dopada. U srpskim kafanama i kioscima brze hrane prepoznao je kuhinju svoje bake u kojoj se uvek "mast dodaje na mast", a primetio je i da domaća rakija nakon takvog obroka ima istu funkciju kao njihova tradicionalna grapa koja se pije radi lakšeg varenja.
Ipak, konzumacija kafe donela mu je prvi pravi kulturološki šok. U Italiji se espreso pije brzo i s nogu, dok je u Srbiji ispijanje kafe pravi duhovni ritual za koji se uvek odvaja vreme. Priznaje da je prvih nekoliko puta ozbiljno opekao jezik pokušavajući da je popije vrelu na brzinu. Kao strastvenom pušaču, izuzetno mu prija i to što je u Srbiji pušenje u zatvorenom prostoru i dalje dozvoljeno, te ne krije oduševljenje što zimi može da sedi u toplom kafiću i uživa u cigareti.
Sa druge strane, jedina stvar u Beogradu na koju se nikada neće naviknuti jeste saobraćajni kolaps. Gužve u vreme špica pri prelasku u Novi Beograd opisuje kao neverovatno frustrirajuće, bilo da koristite autobus, automobil ili taksi aplikacije.
Srbija bez "ružičastih naočara": Potencijal koji Srbi ne vide
Na česte komentare da stranci u Srbiji žive u "izolovanom mehuru", Simone odgovara staloženo i analitički. Svestan je da problemi postoje, baš kao i u svakoj drugoj državi, ali naglašava da je ključna razlika u slobodi. Za razliku od zemalja Evropske unije gde se odluke donose centralizovano u Briselu, Srbija ima suverenitet da se sa svojim problemima suočava sama i da ih rešava tempom koji joj odgovara.
On posebno ističe da lokalno stanovništvo često ne vidi ogroman potencijal koji ova zemlja ima i da Srbi i dalje misle da su u podređenom položaju u odnosu na Evropu. Simone tvrdi da to uopšte nije tačno, jer je Srbija sa brojnim investicijama i bilateralnim sporazumima u samom centru svetskog ekonomskog interesovanja. Dok se kriva razvoja u većini evropskih zemalja ravna i stagnira, Srbija, prema njegovim rečima, ima izuzetno snažnu uzlaznu putanju.
Nakon pola godine života na Balkanu, Simone priznaje da ga je Srbija promenila. Neverovatna energija Beograda i toplina ljudi doneli su mu novu životnu snagu i motivaciju koju je u hladnoj i formalnoj zapadnoj Evropi polako počeo da gubi.
BONUS VIDEO: