Iako se očekivalo da će pad vodostaja Dunava pomoći u uklanjanju potopljene nemačke Crnomorske flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova, situacija na terenu je potpuno suprotna. Trenutni ekstremno nizak vodostaj Dunava ne samo da ne pogoduje radovima, već dodatno otežava i u potpunosti onemogućava bezbedno izvlačenje potopljenih nemačkih brodova.
Kako za naš portal potvrđuju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), potopljeni brodovi predstavljaju prepreku i potencijalnu opasnost za bezbednu plovidbu ali će nastavak projekta njihovog uklanjanja, koji je započet 2023. godine, zavisiti od uslova na Dunavu.
Zašto nizak vodostaj onemogućava radove?
Iako na prvi pogled deluje da povlačenje vode olakšava pristup olupinama, stručnjaci iz MGSI objašnjavaju zbog čega je položaj brodova ključni problem.
„Trenutno nizak vodostaj Dunava dodatno otežava i onemogućava bezbedno izvlačenje potopljenih plovila. Potopljeni brodovi nalaze se na sredini toka Dunava, zbog čega njihovo uklanjanje mora da se obavlja sa vode, odnosno plovnim putem. Za izvlačenje su neophodna plovila odgovarajuće veličine i kapaciteta, koja mogu bezbedno da priđu potopljenim brodovima i izvedu operaciju njihovog podizanja. Međutim, pri trenutnom vodostaju takva plovila ne mogu bezbedno da pristupe lokaciji“, objašnjavaju u MGSI.
Pristup sa kopna je takođe apsolutno nemoguć iz istog razloga — zbog velike udaljenosti potopljenih brodova od obale.
„Uklanjanje sa kopna takođe nije moguće, upravo zbog položaja potopljenih plovila na sredini rečnog toka. Zbog toga je za nastavak aktivnosti neophodno obezbediti odgovarajuće uslove na vodi, pre svega dovoljan vodostaj koji bi omogućio bezbedan pristup i angažovanje adekvatne opreme“, objašnjavaju u MGSI.
Na dnu Dunava više od 200 brodova
Nemačke snage su, povlačeći se krajem Drugog svetskog rata, potapale plovila Crnomorske flote u Dunavu.
„Prema dostupnim podacima duž Dunava potopljeno je oko 200 plovila. Potopljena plovila predstavljaju prepreku i potencijalnu opasnost za bezbednu plovidbu, naročito na delovima plovnog puta na kojima se nalaze u njegovom profilu“, navode u MGSI.
Koliko je planirano a koliko je brodova do sada izvučeno?
Projekat uklanjanja potopljenih brodova iz Dunava zvanično je započet 2023. godine a do sada je, prema podacima MGSI, iz reke izvučeno sedam plovila.
„Ugovorom sa izvođačem radova predviđeno je uklanjanje ukupno 21 plovila koja ometaju plovni put. Projekat se najvećim delom finansira iz sredstava Evropske investicione banke (EIB) i granta, dok se manji deo sredstava obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije. Nastavak radova i dinamika izvlačenja zavise, između ostalog, od uslova na Dunavu i mogućnosti bezbednog pristupa plovilima — ističu u MGSI.
Ove olupine decenijama predstavljaju ozbiljnu prepreku i stalnu potencijalnu opasnost za bezbednu plovidbu, posebno u periodima kada se plovni put zbog vodostaja suzi upravo na delovima gde se nalaze potopljeni kosturi brodova.
Šta će biti sa izvučenim brodovima?
Pitanje koje podjednako intrigira javnost jeste i sudbina istorijskih ostataka izvučenih sa dna reke. Iz MGSI ističu da se sa svim izvađenim plovilima i njihovim delovima postupa u strogoj saglasnosti sa uslovima i zahtevima Ministarstva kulture Republike Srbije.
„O načinu njihovog daljeg čuvanja, konzervacije, zaštite i eventualnog izlaganja javnosti i turistima odlučivaće se nadležne institucije kulture, uzimajući u obzir kulturno-istorijsku vrednost i zatečeno stanje svakog pojedinačnog eksponata izvučenog iz Dunava“, dodaju u MGSI.
(Blic/MONDO)
BONUS VIDEO: