- BlaBlaCar korisnici u Srbiji rizikuju kazne od 50.000 do 150.000 dinara jer zakon ne prepoznaje deljeni prevoz i široko tumači participiranje u troškovima goriva.
- Advokat Vladimir Miljević kaže da bi problem mogao da se reši jednom jasnom odredbom, dok sada ključnu ulogu imaju prekršajne sudije i njihovo tumačenje propisa.
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar sve više se koristi u Srbiji, ali se njeni korisnici suočavaju sa ozbiljnom pravnom nesigurnošću i rizikuju novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara.
Domaći Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ne prepoznaje fenomen deljenog prevoza, pa se na vozače primenjuju rigidne odredbe namenjene javnom prevozu, a sudijama je ostavljeno široko tumačenje da svako participiranje u troškovima goriva izjednače sa zabranjenom naplatom usluge.
Problem ide i korak dalje jer važeći propisi pod nelegalni javni prevoz podvode i situacije koje nemaju nikakve veze sa zaradom ili komercijalnim radom.
Zakonske odredbe su postavljene toliko široko da na udar inspekcije mogu doći i vozači čija pređena kilometraža deluje "sumnjivo" u odnosu na zvanične prihode, oni koji u privatnim vozilima prevoze više od pet osoba, pa čak i kolege koje se besplatno voze zajedno na posao istom rutom više puta mesečno.
Iako saobraćajna inspekcija sve češće presreće vozila, praksa pokazuje da je teret dokazivanja na državi i da prijave na sudu često padaju ukoliko novac nije van sumnje predat na licu mesta, budući da sam pokušaj po zakonu nije kažnjiv.
Ipak, trajna legalizacija ove prakse mogla bi se rešiti izuzetno jednostavno - uvođenjem samo jedne jasne rečenice u zakon koja bi definisala deljenje troškova.
Međutim, dok se čekaju izmene propisa, ključnu ulogu u zaštiti građana imaju upravo prekršajne sudije. Advokat Vladimir Miljević ističe za MONDO portal da bi zakonodavac, kada bi postojala iskrena volja da se napravi razlika između nelegalnog taksiranja i komšijske solidarnosti, imao lak zadatak.
"Kada bi postojala iskrena namera u pravcu donošenja takvih izmena, u pitanju bi bila 'slatka muka'. Postoji ogroman broj načina na koji bi takva odredba mogla da se ispravno, dosledno i kvalitetno formuliše. U krajnjem slučaju, ona bi mogla da glasi: 'Deljenje troškova prevoza ne smatra se javnim prevozom koji je zabranjen'", objašnjava Miljević.
Ipak, naš sagovornik dodaje da su takva očekivanja u ovom trenutku pomalo iluzorna. Postojeći Zakon o prevozu putnika usvojen je sa očiglednom namerom da zabrani svaki vid udruživanja vozača i putnika radi racionalizacije putovanja od tačke A do tačke B.
Ovo dovodi do apsurda u kom zakon zvanično tretira kao prekršaj čak i situaciju u kojoj dvoje kolega svakodnevno voze istim automobilom na posao, bez ikakve novčane naknade.
Zbog toga velika odgovornost pada na same prekršajne sudije, koje imaju potpunu mogućnost da loše i rigidne zakonske odredbe "humanizuju" u praksi i prilagode ih stvarnim potrebama građana.
"Sudska praksa poseduje pun kapacitet da, tumačeći Zakon, prekine agoniju korisnika aplikacija za deljenje prevoza zauzimanjem jasnog stava: 'Deljenje troškova prevoza nije javni prevoz koji je zakonom zabranjen'. Cilj zakona ne može ići dalje od zabrane neregistrovanog obavljanja prevoza kao zanata radi sticanja dobiti. Nijedan zakon ne bi smeo da ograniči pravo građana da deljenjem troškova postignu višestruku društvenu korist, poput smanjenja broja vozila na putevima, što ima i ekonomski i ekološki plus", naglašava Miljević.
On apeluje na sudije da pre donošenja osuđujućih presuda razmisle o širem društvenom interesu i ustavnim pravima građana.
"Pozivam sve kolege sudije da razmisle da li društvo nešto gubi ako zauzmemo stav da je podela troškova normalna stvar, kao u većini zemalja sveta. Time bismo omogućili građanima da slobodno koriste svoja vozila, što je oblik ispoljavanja ustavnog prava na mirno uživanje imovine. Sve ostalo je čista i nepotrebna represija, gde se ljudi kažnjavaju samo zato što žele da uštede novac i prošire socijalne kontakte", zaključuje advokat Vladimir Miljević.
BONUS VIDEO: