- Aleksandar Valjarević upozorava da Srbija ulazi u doba klimatskih ekstrema, uz sve češće oluje, požare, vetrove i grad do 2030. godine.
- Kaže da požare ubrzavaju suša i ljudski faktor, a da država mora da čuva vodu iz pljuskova kroz retenciona jezera i druge resurse.
- Upozorava da bi još jedna sušna godina mogla da ugrozi hranu i energiju, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji.
Profesor Geografskog fakulteta dr Aleksandar Valjarević govorio je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 o požarima, niskim vodostajima i tome kako bi Srbija trebalo da se pripremi za klimatske promene.
"Ulazimo u doba klimatskih ekstrema. Superćelijske oluje, požari, jaki vetrovi i grad biće sve učestaliji", rekao je on, navodeći da očekuje još dinamičniji period promena do 2030. godine.
Zašto se požari brzo šire?
Valjarević je objasnio da nedostatak padavina isušuje zemljište i vegetaciju, zbog čega se vatra lakše širi. Istakao je da klimatski uslovi utiču na razmere požara, ali i da je ljudsko ponašanje važan činilac.
"Požar izaziva čovek, a klimatske promene ubrzavaju njegovo širenje", rekao je profesor. Dodao je da vatra može da bukne od jedne šibice ili bačenog opuška, naročito kada su šuma i zemljište izrazito suvi.
Govoreći o mogućim promenama u narednim decenijama, Valjarević je naveo da je sa kolegama razmatrao različite klimatske modele, uključujući i najekstremniji scenario. Naglasio je da se nada da do njega neće doći, ali da se država mora pripremati i za nepovoljne ishode.
Vodu iz obilnih padavina treba sačuvati
Profesor je ukazao na problem niskih vodostaja i nedostatka vode u periodima suše. Prema njegovim rečima, nije dovoljno posmatrati samo ukupnu količinu padavina, jer je važan i način na koji kiša pada.
"Količina padavina se nije promenila, međutim, intenzitet i način na koji padaju jesu. Moramo da sakupljamo tu kišu koja padne u pljuskovima", rekao je Valjarević.
Kao jedno od rešenja predložio je izgradnju retencionih jezera, u kojima bi se voda zadržavala tokom obilnih padavina, a zatim koristila kada vodostaji opadnu. Pomenuo je i potrebu da se razmotre kapaciteti kanala Dunav-Tisa-Dunav i stanje drugih vodnih resursa.
"Država mora da ima plan, strategiju", poručio je profesor.
On smatra da bi u pripremi takvog plana trebalo da učestvuju stručnjaci koji se bave klimatskim promenama, vodama i prilagođavanjem poljoprivrede. Kao primer je naveo potrebu da se razmotri koje bi kulture mogle da se gaje ako kukuruz i soja budu davali slabije prinose u novim klimatskim uslovima.
Posebno je upozorio na trošenje podzemnih voda: "Ne možemo sada da potrošimo sve podzemne vode. Nije u redu prema našim unucima, koji se još nisu ni rodili."
Više zelenila i priprema za sušu
Valjarević je ocenio da su istočna i južna Srbija naročito izložene klimatskim promenama. Založio se i za više zelenila u gradovima.
"Moramo da vratimo urbane šume. Moramo imati linearne parkove i vertikalnu vegetaciju", rekao je on.
Upozorio je da bi još jedna sušna godina mogla da oteža proizvodnju hrane i snabdevanje energijom, zbog čega je ponovio da su voda, hrana i energija povezani problemi koje treba rešavati planski.
Na kraju razgovora osvrnuo se i na promene godišnjih doba. Prema njegovoj oceni, proleće i jesen su sve kraći, dok za predstojeću zimu njegov model predviđa smenjivanje toplijih i hladnijih perioda. Naglasio je da takve prognoze imaju ograničenja, naročito kada je reč o snežnim padavinama.
BONUS VIDEO: