- Petar II Karađorđević proglašen je za kralja Jugoslavije 12. oktobra 1934, tri dana nakon atentata u Marseju u kojem je ubijen kralj Aleksandar I.
- Objavljen je redak intervju iz Monte Karla iz 1967. godine, dok su fotografije kralja Petra II posle 1945. u Jugoslaviji bile gotovo zabranjene.
- Kralj je tada živeo u hotelu u Monte Karlu, oslanjajući se na podršku emigranata i verujući da će jednog dana biti izabran nakon pada komunizma.
Na današnji dan, 12. oktobra 1934. godine, tada jedanaestogodišnji Petar II Karađorđević proglašen je za kralja Jugoslavije, tri dana nakon što je u atentatu u Marseju ubijen njegov otac kralj Aleksandar I.
Nedavno je na Jutjub kanalu FM Images Balkans objavljen redak intervju kralja Petra II koji je snimljen u Monte Karlu 1967. godine.
U samoj Jugoslaviji, fotografije kralja Petra II posle 1945. godine bile su ekstremno retke i praktično zabranjene za javno prikazivanje, jer je komunistički režim zvanično ukinuo monarhiju i sprovodio strogu cenzuru prema porodici Karađorđević.
Međutim, u inostranstvu, ove fotografije uopšte nisu bile retke. Kralj Petar II je živeo u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD, gde su ga zapadni mediji i fotoreporteri redovno pratili.
"Nekada lep mladić, ratni heroj i bonvivan u visokom društvu, kralj Petar se danas drži tek mrvica svojih preostalih dužnosti.
Radi u maloj prostoriji koja se u Monte Karlu i dalje naziva Kraljevskom kancelarijom, sa svojim ostarelim ađutantom, generalom Teodorom Milićevićem, veteranom Prvog i Drugog balkanskog rata i Prvog i Drugog svetskog rata.
Sa zida mlitavo visi jugoslovenska kraljevska zastava koja je nekada vijorila na jahti koju kralj više ne poseduje.
Kralj Petar sedi ovde sa generalom i bavi se kakvom god korespondencijom koja pristigne, verovatno od neke grupe jugoslovenskih emigranata koji traže ili nude pomoć", rekao je novinar na početku intervjua.
Kralj Petar II: Pomogao sam im izuzetno mnogo u pronalaženju posla, u pronalaženju mesta u svetu i tako dalje.
Novinar: Da li i vama emigranti i dalje pomažu? Platili su, čini mi se, školovanje Vašeg sina.
Kralj: Jesu.
Novinar: Šta su još platili?
Kralj: Pomogli su malo da... da preguramo i tako dalje, ali to sada potpuno izumire.
Novinar: Znači, sada više ne dobijate nikakve priloge?
Kralj: Ne, gotovo nikakve.
Novinar: Šta smatrate da je sada Vaša glavna svrha u životu? Šta Vas pokreće?
Kralj: Moja glavna svrha u životu jeste da donesem slobodu narodu Jugoslavije.
Novinar: Kako vidite sebe u ostvarivanju toga?
Kralj: Vidim sebe kako to ostvarujem tako što ću biti izabran za to nakon što komunizam bude pobeđen u svetu.
Novinar: Mislite li da je to izvodljivo?
Kralj: I mislim da je to moguće.
Novinar: Za Vašeg života?
Kralj: Pa, nisam ja baš toliko star.
Novinar: Ne, naravno da niste. Ali čovek pretpostavlja da bi mogle proći mnoge, mnoge godine pre nego što dođe do ovako radikalnih promena.
Kralj: Možda budem izabran za kralja. Možda budem izabran za predsednika ili nešto drugo. Nikad se ne zna. Nikada ne znamo šta će se u ovom svetu dogoditi sa mnom.
Novinar: Kakav je uobičajeni ritam Vašeg života ovde? Živite ovde u hotelu za stalno?
Kralj: Da, ovo je za stalno.
Novinar: To ne može biti baš prijatno, zar ne?
Kralj: Pa, ne, ali hoću da kažem da volim da putujem. Idem u SAD. Većinu vremena provodim u SAD, gde živi većina mog naroda. I oni me podržavaju. Takođe idem i u Britaniju, gde imam mnogo, mnogo prijatelja.
Novinar: Pre nekoliko godina, sećam se naročito posle rata, kao neke vrste "rokenrol kralja", u novinama su uvek bile Vaše fotografije kako uživate i provodite se. Da li ste i dalje čovek željan provoda?
Kralj: O, svakako, naravno da jesam.
Novinar: Kako se onda zabavljate?
Kralj: Uživam. Uživam čak i sada, ali ne idem u kazino.
Novinar: Često ste tokom godina govorili za štampu i ljudima poput mene vrlo otvoreno o svom privatnom životu - neuobičajeno otvoreno za jednog kralja. I sami ste pisali o tome kako ste zamišljali da ste zaljubljeni u drugu ženu. Govorili ste i o tužnim vremenima razvodne parnice.
Kralj: Moja supruga i ja smo sada veoma srećni zajedno. Veoma srećni.
Novinar: Hteo sam da Vas pitam da li je sav taj publicitet u prošlosti možda narušio Vaš ugled, kao što smo videli.
Kralj: Možda jeste na neki način. Ali mi smo veoma srećni zajedno.
Kralj i kraljica se retko viđaju zajedno. Kraljevski apartman u hotelu u Monte Karlu ima odvojene spavaće sobe. U jednoj od njih, kraljica Aleksandra, koja ima 45 godina, sedi sama svako jutro. Popodne se može videti kako ponovo sama izlazi na sporedni ulaz hotela.
Novinar: Zar ovo nije veoma usamljen život?
Kraljica Aleksandra: Jeste. Ali ne volim nikoga da viđam.
Novinar: Nemate želju nikoga da vidite, iz dana u dan, iz godine u godinu?
Kraljica: Da. Ponekad odem u Pariz, ali ostatak vremena provodim veoma mirno ovde. Samo idem u duge šetnje i to je otprilike sve.
Novinar: Potpuno sami?
Kraljica: Potpuno sama.
Novinar: Zar nemate uopšte prijatelje?
Kraljica: Ne mnogo. Ne.
Novinar: Kako provodite jutra?
Kraljica: Ponekad slikam i dosta čitam, a onda popodne idem u šetnju.
Novinar: Imate li i dalje nadu da ćete se vratiti u Jugoslaviju sa svojim suprugom kao kralj i kraljica?
Kraljica: Ne bih rekla.
Ko je bio kralj Petar II Karađorđević?
Petar II Karađorđević (Beograd, 6. septembar 1923 -Denver, 3. novembar 1970) bio je treći i poslednji kralj Kraljevine Jugoslavije (1934 - 29. novembar 1945). Bio je prvi sin kralja Aleksandra I i kraljice Marije.
U vreme ubistva svog oca 1934. godine, Petar II je bio maloletan pa je kraljevska vlast preneta na Namesništvo koje je u testamentu odredio kralj Aleksandar I, na čelu sa knezom namesnikom knezom Pavlom Karađorđevićem, a članovi su bili još Ivo Perović i Radenko Stanković.
Posle vojnog puča protiv kneza Pavla i vlade Cvetković-Maček koji su doneli odluku o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, Petar II je proglašen punoletnim.
U zemlji je vladao samo 19 dana, pošto je 14. aprila na predlog predsednika vlade armijskog generala Dušana Simovića, odveden u izbeglištvo nakon invazije sila Osovine. Kralj Petar II je podržavao četnike pukovnika (potonjeg armijskog generala) Dragoljuba Mihailovića, a kada su se saveznici preorijentisali na partizanski pokret predvođen komunistima, kralj Petar II je pod pritiskom Britanaca pozvao svoje pristalice da stupe u partizane. Prema sporazumu Šubašić-Tito sa kraja 1944. godine, kralj je marta 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano Namesništvo.
Kralj Petar II je zbačen odlukom nove komunističke Ustavotvorne skupštine FNRJ od 29. novembra 1945. Posle rata se naselio u SAD. Preminuo je 3. novembra 1970. u Denveru od ciroze jetre. Bio je sahranjen u manastiru Svetog Save u Libertivilu, u saveznoj državi Ilinois, da bi 2013. njegovi ostaci bili preneseni u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)