- Plavi voz ponovo saobraća ka Baru, a putnici mogu da rezervišu kabinu u salon kolima koja su nekada bila rezervisana za državni vrh.
- Doplata za dvokrevetnu kabinu iznosi 20 evra, a za jednokrevetnu 45 evra, uz redovnu voznu kartu prema polaznoj stanici.
- U vozu su putovali Tito, kraljica Elizabeta i drugi svetski lideri, a kompozicija je i danas deo turističke ponude.
Nekada su u ovim vagonima sedeli predsednici, kraljice, diplomate i najmoćniji ljudi 20. veka, a danas u njima možete da kupite kartu, legnete u kabinu i probudite se negde između planina, tunela i mostova na putu prema Jadranu.
Plavi voz, jedan od najprepoznatljivijih simbola nekadašnje Jugoslavije i voz kojim je Josip Broz Tito prešao više od 600.000 kilometara, ponovo je deo putničkog iskustva na pruzi prema Baru.
I to nije samo muzejska vožnja za fotografisanje.
Salon kola iz sastava Plavog voza priključuju se međunarodnim kompozicijama prema Crnoj Gori, pa putnici mogu da rezervišu kabinu i deo puta provedu u enterijeru koji je decenijama bio rezervisan za državni vrh.
Doplata za dvokrevetnu kabinu u salon kolima iznosi 20 evra, dok je doplata za jednokrevetnu 45 evra, uz odgovarajuću voznu kartu.
Koliko zapravo košta putovanje?
Ovde je važno napraviti razliku između vozne karte i doplate za kabinu.
Karta na relaciji prema Baru zavisi od polazne stanice i razreda, dok se za korišćenje postelje plaća dodatna rezervacija. Za salon kola Plavog voza doplata je trenutno 20 evra za "dubl", odnosno dvokrevetnu kabinu, i 45 evra za "singl" kabinu.
Jednosmerna karta od Zemuna do Bara košta 23,80 evra u drugom i 35,60 evra u prvom razredu, dok rezervacija običnog sedišta iznosi tri evra.
To znači da istorijsko iskustvo nije rezervisano samo za turiste sa velikim budžetom - za cenu regularne karte i doplatu za kabinu možete provesti noć u vagonima koji su nekada bili deo predsedničkog voza.
Mahagoni, orah, pliš i svila - unutrašnjost je ostala gotovo netaknuta
Plavi voz nije bio zamišljen samo kao prevozno sredstvo.
Bio je pokretna rezidencija.
Njegovu unutrašnjost projektovali su arhitekte Vladeta Maksimović i Nikola Radanović, a u enterijeru su korišćeni mahagoni, kruška i orah, dok su saloni i hodnici ukrašavani intarzijama.
Vuneni tepisi, pliš, svila i elementi art dekoa činili su prostor dovoljno luksuznim da u njemu mogu da se organizuju državnički razgovori, večere i višednevna putovanja.
U kompoziciji su se nalazili predsednički salon sa apartmanima, svečana trpezarija, kuhinja, salon za goste, restoran i spavaća kola.
Sve je bilo projektovano tako da Tito tokom putovanja praktično ne mora da prekida svakodnevne obaveze.
Sama pruga prema Baru posebna je priča.
Prolazi kroz planinske predele, preko mostova i kroz veliki broj tunela, pa mnogi upravo putovanje vozom smatraju jednim od najlepših načina da se stigne do crnogorskog primorja.
A kada tome dodate činjenicu da deo puta možete provesti u vagonu koji izgleda gotovo isto kao pre više od pola veka, putovanje dobija potpuno drugačiji karakter.
U kuhinji se moglo pripremiti čak 300 obroka
Jedan od detalja koji možda najbolje pokazuje koliko je voz bio ozbiljno projektovan jeste njegova kuhinja.
U njoj je bilo moguće pripremiti do 300 obroka, a hranu su spremali vrhunski domaći i strani kuvari.
Posebno se vodilo računa i o udobnosti vožnje.
Vagoni su bili tako konstruisani i ogibljeni da se, prema podacima o Plavom vozu, iz čaša tokom putovanja nije prosipalo piće.
Drugim rečima, kada se govorilo o "salonskom vozu", to nije bila samo zgodna titula.
Njime su putovali kraljica Elizabeta, Hruščov, Brežnjev i Gandi
Tokom decenija u Plavom vozu boravile su neke od najpoznatijih političkih ličnosti 20. veka.
Među gostima se navode Nikita Hruščov, Leonid Brežnjev, Gamal Abdel Naser, Indira Gandi, ali i britanska kraljica Elizabeta II, princ Filip i princeza Ana, kao i brojni drugi državnici i članovi kraljevskih porodica.
Tito je ovim vozom putovao kroz Jugoslaviju, ali i van njenih granica - prema Francuskoj, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Procene govore o više od 600.000 pređenih kilometara.
Plavi voz bio je i poslednji Titov voz
Plavi voz vezan je i za jedan od najsnažnijih prizora jugoslovenske istorije.
Nakon Titove smrti 1980. godine, upravo njime je njegovo telo prevezeno iz Ljubljane u Beograd, gde je potom sahranjen u Kući cveća.
Tako je voz koji je decenijama služio za državne posete, protokol i putovanja postao deo i poslednjeg putovanja čoveka zbog kojeg je prvobitno i napravljen.
Danas možete i samo da ga obiđete
Ako vam put do Bara nije u planu, Plavi voz moguće je upoznati i drugačije.
Kompozicija se koristi u turističke i komercijalne svrhe, a pojedina kola ili ceo voz mogu se iznajmljivati za događaje, snimanja, sastanke i druge prilike.
Postoje i organizovane posete, pa je ovo danas istovremeno i istorijski eksponat i prostor koji još živi.
I možda je upravo to najzanimljiviji deo priče.
Nekada je običnom čoveku bilo gotovo nezamislivo da zakorači u vagon kojim su putovali Tito, kraljica Elizabeta i najveći državnici tog vremena.
Danas možete da kupite kartu, rezervišete krevet i provedete noć u njemu dok voz ponovo ide prema moru.
BONUS VIDEO:
(Ona.rs/MONDO)