Decenijama je Plavi voz bio mnogo više od obične železničke kompozicije. Njime je Josip Broz Tito putovao Jugoslavijom, u njemu su dočekivani brojni strani državnici, a luksuzni saloni, trpezarije i vagoni za spavanje bili su deo jednog vremena u kojem je voz predstavljao pokretnu državnu rezidenciju.
Prvi specijalni voz za Titove potrebe počeo je da se koristi još 1946. godine, dok je čuvena kompozicija Plavog voza izrađena kasnije, 1959. godine.
Danas je slika potpuno drugačija. Nekadašnja kompozicija više ne saobraća u celini, ali pojedini njeni vagoni i dalje mogu da se nađu na prugama. Jedan od njih ovog leta putuje ka moru - u sastavu noćnog voza između Zemuna i Bara.
Iz "Srbijavoza" za naš portal potvrđuju da je tokom letnje sezone planiran saobraćaj jednog vagona za spavanje iz sastava Plavog voza.
"U sastavu voza br. 433 Zemun–Bar, odnosno voza br. 432 Bar–Zemun, tokom sezone leto planiran je saobraćaj 1 spavaćih kola (WLA) koja su saobraćala u sastavu Plavog voza", ističu oni za MONDO portal.
Jedan vagon, stotine putnika
Iako je reč o samo jednom vagonu iz nekadašnje reprezentativne kompozicije, interesovanje putnika za putovanje ka Baru tokom letnjih meseci je povećano.
Upravo zbog toga ovaj deo nekadašnjeg Titovog voza i danas ima svoju malu, ali živu ulogu u železničkom saobraćaju. Prema podacima "Srbijavoza", kroz njega tokom jedne letnje sezone prođe oko 800 putnika.
"Tokom sezone ‘leto’ postoji povećano interesovanje putnika za prevozom do Bara. Imajući u vidu da u vozu saobraćaju 1 spavaća kola iz sastava Plavog voza, prosečan broj putnika koji se u njima preveze tokom sezone ‘leto’ iznosi oko 800 putnika po jednoj sezoni", ističu oni za nas.
Za ljubitelje železnice, međutim, zanimljivo je i pitanje šta se dešava sa ostatkom kompozicije. "Srbijavoz" navodi da ostala kola trenutno nisu u saobraćaju i da se mogu videti u garaži Plavog voza.
Šta se dešava sa ostatkom kompozicije?
Plavi voz je u svojoj najpoznatijoj formi bio zamišljen kao potpuno funkcionalna celina - imao je predsednikov salon, svečanu trpezariju, kuhinju, salon za goste, restoran, kola za prevoz automobila, kola za spavanje i energetska kola.
Zato pitanje njihove budućnosti nije samo pitanje železničkog saobraćaja već i očuvanja dela istorijskog i kulturnog nasleđa. Iz "Srbijavoza" poručuju da sva kola i dalje imaju potencijal da ponovo budu deo saobraćaja, ali da će za to biti neophodna značajna ulaganja.
"Ostala kola iz sastava Plavog voza nisu u saobraćaju i ista se mogu videti u garaži Plavog voza. Sva kola svojom reprezentativnošću zaslužuju da ponovno budu vraćena u saobraćaj. Za ovu godinu Programom poslovanja nisu planirana sredstva za restauraciju kola iz sastava Plavog voza. Planiranje redovnog održavanja i restauracije voznih sredstava za 2027. godinu pre svega će zavisiti od finansijskih sredstava sa kojima će raspolagati ‘Srbijavoz’ a.d.", ističu za MONDO.
To praktično znači da se tokom ove godine ne očekuje velika restauracija čuvene kompozicije, dok će odluka o ulaganjima u narednoj godini zavisiti od raspoloživog novca.
Da li će se Plavi voz ponovo vratiti na pruge?
Ipak, priča tu ne mora da bude završena. Postoji mogućnost da se čuvena kompozicija jednog dana ponovo nađe u ulozi posebnog, turističkog voza.
To bi značilo da Plavi voz više ne bude samo muzejski eksponat, već da ponovo dobije priliku da putuje prugama Srbije - ovoga puta kao turistička atrakcija dostupna građanima i gostima zemlje. Iz "Srbijavoza" navode da je takav scenario moguć ukoliko se obezbede potrebna sredstva.
"Kad se obezbede potrebna finansijska sredstva za vraćanje kompozicije Plavog voza u saobraćaj, steći će se uslovi da se kola iz sastava Plavog voza angažuju za saobraćaj posebnih vozova. Imajući u vidu da je Plavi voz deo kulturnog nasleđa, očekuje se da bi ponovno saobraćanje kompozicije Plavog voza privuklo veliki broj interesenata za vožnjom", navode iz "Srbijavoza".
To bi ujedno bio i svojevrsni povratak jednog od najprepoznatljivijih simbola jugoslovenske železnice. Plavi voz je danas pod zaštitom sećanja na jedno istorijsko razdoblje, ali i dalje postoji mogućnost da deo te priče ponovo bude ispričan - na šinama.
Nisu najluksuzniji, ali jesu autentični
Vagon koji danas putuje prema Baru nije onaj deo kompozicije koji bi posetiocima prvi pao na pamet kada pomisle na Tita i njegove državničke vožnje. Nije reč o predsednikovom salonu ili svečanoj trpezariji, već o kolima koja su nekada služila za prevoz pratećeg osoblja.
Ipak, upravo u tome leži njihova posebnost - nisu replika niti savremena interpretacija starog voza, već autentični vagoni iz njegove kompozicije.
"Kola koja su trenutno u sastavu noćnog barskog voza nisu najreprezentativnija kola iz kompozicije Plavog voza, ali putnici koji se voze ovim kolima mogu osetiti ugođaj prostora koji je za to vreme bio iznad prosečnih kola za spavanje. Ova kola bila su namenjena za prevoz pratećeg osoblja", ističu.
Vagoni su u međuvremenu remontovani u skladu sa železničkim propisima, ali njihov izgled nije suštinski promenjen.
"Na kolima nije izmenjen enterijer i spoljašnji izgled, tako da su ova kola i danas autentični primerci kola iz sastava Plavog voza, u skladu sa svojom namenom koju su imala", rekli su za MONDO.
Jubilej od 80 godina, ali bez potvrđenog programa
Ove godine navršava se osam decenija od početka korišćenja Titovog specijalnog voza, zbog čega se prirodno nameće pitanje da li će jubilej biti obeležen na poseban način. "Srbijavoz", međutim, za sada nema konkretne informacije koje bi mogao da podeli.
"U ovom trenutku ne možemo dostaviti precizan odgovor u vezi sa planovima za obeležavanje 80 godina Plavog voza", navode iz "Srbijavoz".
Tako za sada ostaje neizvesno da li će veliki jubilej biti prilika za posebnu izložbu, vožnju ili neki drugi događaj posvećen čuvenoj kompoziciji.
A šta je sa pričama ljudi koji su putovali s njim?
Uz Plavi voz decenijama su se vezivale različite priče, od državničkih putovanja do događaja koje su mogli da pamte samo oni koji su bili deo njegove posade.
Međutim, upravo tu postoji jedan problem - danas u "Srbijavozu" više nema zaposlenih koji su neposredno radili uz kompoziciju i koji bi iz prve ruke mogli da ispričaju takve događaje. Zbog toga iz kompanije ne žele da prepričavaju priče koje nisu čuli od neposrednih učesnika.
"Trenutno u Srbijavozu nemaju zaposleni koji su bili radno angažovani i pratili kompoziciju Plavog voza kako bi od njih mogli saznati neku zanimljivu anegdotu koja je ostavila utisak na njih. Prepričavanje nekih anegdota ne bi bilo autentično, jer samo učesnici dešavanja bi mogli preneti u izvornom obliku neka dešavanja koja su na njih ostavila poseban utisak", naglasili su za naš portal.
I možda je upravo to jedna od najzanimljivijih stvari u celoj priči o Plavom vozu. Dok danas jedan njegov vagon mirno putuje između Zemuna i Bara, a ostatak kompozicije čeka u garaži, sa njim polako nestaju i ljudi koji su iz prve ruke znali kako je izgledalo biti deo tog neobičnog voza.
Nekada je Plavi voz bio mesto sa kojeg se upravljalo državom, dočekivali predsednici i donosile važne odluke. Danas jedan njegov vagon prevozi putnike na letovanje u Crnu Goru. I upravo zbog toga je njegova sadašnjost možda jednako zanimljiva kao i njegova prošlost.
BONUS VIDEO:
