- Vrhovno javno tužilaštvo je najviša institucija u Srbiji, nadležna za postupanje pred najvišim sudovima, vanredna pravna sredstva i usmeravanje rada tužilaštava.
- Više javno tužilaštvo postupa u predmetima iz nadležnosti višeg suda i nadzire osnovna tužilaštva na svom području.
Iako oba imaju važnu ulogu u krivičnom gonjenju i zaštiti javnog interesa, Vrhovno i više javno tužilaštvo nemaju iste nadležnosti. Dok je Vrhovno javno tužilaštvo najviša institucija u tužilačkoj hijerarhiji Srbije, viša javna tužilaštva postupaju u konkretnim predmetima iz nadležnosti viših sudova i nadziru rad osnovnih tužilaštava na svom području. Razumevanje njihove uloge važno je i zbog brojnih nedoumica koje se pojavljuju u javnosti kada se govori o istragama, krivičnim prijavama i odgovornosti tužilačkih institucija.**
Javni tužilački sistem u Srbiji organizovan je kao jedinstven i samostalan državni organ čiji je osnovni zadatak gonjenje učinilaca krivičnih i drugih kažnjivih dela, kao i obavljanje drugih zakonom propisanih poslova kojima se štiti javni interes. Iako građani često koriste izraze „Vrhovno tužilaštvo“ i „Više tužilaštvo“ bez jasne predstave o tome šta svaka od ovih institucija zapravo radi, razlika između njih nije samo u nazivu ili položaju u hijerarhiji, već i u konkretnim ovlašćenjima i poslovima koje obavljaju.
U Srbiji postoji nekoliko nivoa javnog tužilaštva: osnovna, viša i apelaciona javna tužilaštva, Vrhovno javno tužilaštvo, kao i javna tužilaštva posebne nadležnosti. U poslednju grupu spadaju Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine. Svaka od ovih institucija ima zakonom utvrđenu nadležnost, a njihov međusobni odnos uređen je Zakonom o javnom tužilaštvu.
Vrhovno javno tužilaštvo – najviša institucija u tužilačkom sistemu Srbije
Vrhovno javno tužilaštvo predstavlja najvišu instituciju javnog tužilaštva u Republici Srbiji, sa sedištem u Beogradu i nadležnošću na teritoriji cele države. Njime rukovodi Vrhovni javni tužilac, koji predstavlja najvišu funkciju u javnotužilačkoj hijerarhiji.
Za razliku od viših javnih tužilaštava, čiji je rad vezan za područje određenog višeg suda, Vrhovno javno tužilaštvo ima širu, nacionalnu ulogu. Njegov zadatak nije da svakodnevno vodi sve krivične postupke u zemlji, već da obavlja poslove na najvišem nivou tužilačkog sistema, obezbeđuje zakonitost i ujednačenost postupanja i vrši nadzor u okviru zakonom propisanih ovlašćenja.
Prema članu 31. Zakona o javnom tužilaštvu, Vrhovno javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred Vrhovnim sudom, kao i pred Ustavnim sudom i drugim sudovima i organima kada je to predviđeno zakonom. Jedna od njegovih posebno značajnih nadležnosti jeste podnošenje vanrednih pravnih sredstava, odnosno korišćenje zakonom predviđenih mehanizama za preispitivanje pravnosnažnih sudskih odluka.
To znači da Vrhovno javno tužilaštvo ima važnu ulogu u kontroli zakonitosti pravosudnog sistema, naročito kada se pojavi potreba za preispitivanjem određene pravnosnažne odluke, pod uslovima propisanim zakonom.
Njegova nadležnost, međutim, ne završava se na postupcima pred najvišim sudskim institucijama. Vrhovno javno tužilaštvo prati i usmerava rad javnih tužilaštava u Srbiji, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati tužilačku i sudsku praksu. Takođe, obavlja poslove međunarodne saradnje, razmenjuje informacije sa tužilaštvima drugih država i sarađuje sa međunarodnim pravosudnim organizacijama.
Jednostavnije rečeno, Vrhovno javno tužilaštvo ima zadatak da obezbedi da tužilački sistem funkcioniše u skladu sa zakonom, uz dosledno i što ujednačenije postupanje institucija na svim nivoima.
Više javno tužilaštvo – neposredno postupanje u predmetima iz nadležnosti višeg suda
Za razliku od Vrhovnog javnog tužilaštva, više javno tužilaštvo predstavlja instituciju koja ima konkretnu teritorijalnu i stvarnu nadležnost. U Srbiji postoji više viših javnih tužilaštava, a svako od njih osniva se za područje jednog višeg suda.
To znači da njegovo područje rada nije cela država, već određena teritorija koja je zakonom povezana sa nadležnošću odgovarajućeg višeg suda.
Prema članu 34. Zakona o javnom tužilaštvu, više javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom. Pored toga, ono prati i usmerava rad osnovnih javnih tužilaštava sa svog područja, sa ciljem da se obezbedi ujednačeno postupanje.
U praksi, to znači da viša javna tužilaštva imaju neposrednu ulogu u krivičnim predmetima koji su, prema pravilima o stvarnoj nadležnosti, u nadležnosti viših sudova. U tu grupu spadaju i određena teža krivična dela, ali se nadležnost ne određuje samo na osnovu toga koliko je neko delo ozbiljno ili koliko pažnje privlači u javnosti. Odlučujuća su zakonska pravila koja određuju koji sud, a samim tim i koje tužilaštvo, treba da postupa.
Važan deo posla višeg javnog tužilaštva jeste i nadzor nad radom osnovnih javnih tužilaštava. To ne znači da više tužilaštvo automatski vodi svaki predmet koji je započeo na osnovnom nivou, već da ima zakonom utvrđena ovlašćenja da prati njihov rad i doprinosi zakonitosti i ujednačenosti postupanja.
Na čelu višeg javnog tužilaštva nalazi se glavni javni tužilac, koji rukovodi radom institucije, organizuje postupanje javnih tužilaca i odgovara za rad tužilaštva u skladu sa zakonom.
Kako funkcioniše hijerarhija između tužilaštava?
Jedna od najvažnijih razlika između Vrhovnog i višeg javnog tužilaštva odnosi se na njihov položaj u hijerarhijskoj strukturi.
Zakon o javnom tužilaštvu jasno određuje da je osnovno javno tužilaštvo niže u odnosu na više javno tužilaštvo, da je više javno tužilaštvo niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo, dok su apelaciona javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti niža u odnosu na Vrhovno javno tužilaštvo.
Ovakva organizacija omogućava da postoji sistem odgovornosti, nadzora i usmeravanja rada, ali i da svaka institucija ima jasno određene granice svojih ovlašćenja.
Vrhovni javni tužilac ima ovlašćenje da izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svih nosilaca javnotužilačke funkcije, sa ciljem postizanja zakonitosti, efikasnosti i ujednačenosti u radu. Kada je reč o konkretnom predmetu, neposredno viši glavni javni tužilac može izdati obavezno uputstvo nižem glavnom javnom tužiocu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost postupanja. Vrhovni javni tužilac može takvo uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu.
Zakon, istovremeno, predviđa i mehanizme pravne zaštite. Glavni javni tužilac ili javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo u konkretnom predmetu nezakonito ili neosnovano može podneti obrazložen prigovor u skladu sa zakonom.
Posebno je značajno i to što Vrhovni javni tužilac ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet koji se vodi u javnim tužilaštvima, dok neposredno viši glavni javni tužilac ima pravo uvida u predmete nižeg javnog tužilaštva.
Dakle, postojanje hijerarhije ne znači da institucije mogu postupati proizvoljno, već da su njihova ovlašćenja, odgovornost i mehanizmi kontrole jasno propisani zakonom.
Da li Vrhovno javno tužilaštvo može da preuzme svaki predmet?
Jedna od čestih zabluda u javnosti jeste da Vrhovno javno tužilaštvo automatski preuzima slučajeve koji izazovu veliku pažnju građana ili medija, odnosno predmete koji se ocenjuju kao posebno ozbiljni.
To nije pravilo.
Činjenica da neki krivični predmet izaziva veliko interesovanje javnosti sama po sebi ne znači da on prelazi u nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva. Nadležnost se određuje na osnovu zakona, vrste postupka, stvarne i mesne nadležnosti, kao i drugih okolnosti koje su relevantne za konkretan slučaj.
Zbog toga se može dogoditi da ozbiljan krivični predmet vodi više javno tužilaštvo, dok Vrhovno javno tužilaštvo prati njegov rad u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. Takođe, činjenica da je Vrhovno javno tužilaštvo najviša institucija ne znači da ono mora neposredno da sprovodi svaku istragu ili zastupa svaku optužnicu u Srbiji.
Upravo je u tome suština podele nadležnosti: niže institucije vode predmete za koje su nadležne, dok najviša institucija obavlja poslove koji se odnose na celokupan sistem, postupanje pred najvišim sudskim organima i zakonom određene oblike nadzora.
Važno je razlikovati i viša javna tužilaštva od tužilaštava posebne nadležnosti. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine predstavljaju zasebne institucije sa posebno određenom nadležnošću. Ona nisu isto što i viša javna tužilaštva, niti se njihov rad određuje samo prema teritoriji jednog višeg suda.
Tužilaštvo nije sud: ko zapravo donosi odluku o krivici?
Da bi se u potpunosti razumela uloga ovih institucija, važno je napraviti još jednu razliku – između javnog tužilaštva i suda.
Javno tužilaštvo je organ koji, u skladu sa zakonom, vodi predistražni postupak, sprovodi istragu, podiže i zastupa optužnicu i preduzima druge radnje u cilju krivičnog gonjenja. Zakonik o krivičnom postupku u članu 43. detaljno određuje prava i dužnosti javnog tužioca.
Sud, sa druge strane, odlučuje o optužbi, razmatra dokaze i donosi presudu. To znači da ni Vrhovno ni više javno tužilaštvo ne donose konačnu odluku o tome da li je neko kriv za krivično delo. O tome odlučuje nadležni sud u zakonom propisanom postupku.
Ova razlika je posebno važna prilikom izveštavanja o krivičnim istragama, jer pokretanje istrage, podizanje optužnice ili predlog za određenu meru ne predstavljaju dokaz da je neko izvršio krivično delo. Pretpostavka nevinosti važi sve dok se krivica ne utvrdi pravnosnažnom sudskom odlukom.
Šta je najvažnije da građani znaju?
Suštinska razlika između Vrhovnog i višeg javnog tužilaštva nalazi se u obimu njihove nadležnosti i ulozi koju imaju u pravosudnom sistemu Srbije.
Vrhovno javno tužilaštvo predstavlja najviši nivo tužilačke organizacije, nadležno je za postupanje pred najvišim sudskim institucijama, podnošenje vanrednih pravnih sredstava, praćenje i usmeravanje rada tužilaštava i međunarodnu saradnju. Njegova odgovornost obuhvata funkcionisanje i zakonitost rada tužilačkog sistema u celini, u granicama propisanih ovlašćenja.
Više javno tužilaštvo, sa druge strane, ima konkretnu ulogu u postupanju pred višim sudom i nadzoru nad osnovnim javnim tužilaštvima na svom području. Ono je mnogo neposrednije uključeno u krivične predmete koji pripadaju njegovoj stvarnoj i mesnoj nadležnosti.
Zbog toga ova dva tužilaštva ne treba posmatrati kao institucije koje rade isti posao, već kao različite nivoe jednog sistema, sa jasno podeljenim zadacima i odgovornostima.
Upravo takva podela treba da omogući da se krivični postupci vode pred nadležnim institucijama, da se odluke donose u skladu sa zakonom i da postoji mehanizam kontrole i ujednačavanja rada javnih tužilaštava na teritoriji cele Srbije.
Zaključno, Vrhovno javno tužilaštvo predstavlja vrh tužilačke organizacije Srbije, dok je više javno tužilaštvo važan operativni nivo koji neposredno postupa u predmetima iz nadležnosti višeg suda. Razlika između njih nije u tome što jedno ima zadatak da goni, a drugo da kontroliše, već u tome što oba učestvuju u sistemu krivičnog gonjenja, ali na različitim nivoima i sa različitim zakonskim ovlašćenjima.
BONUS VIDEO: