Hrvatska zatražila od Međunarodnog suda pravde u Hagu da se oglasi nadležnim za tužbu te zemlje protiv Srbije zbog navodnog genocida 1991 - 95, i time odbaci prigovor Beograda na nadležnost suda
Hrvatska je u petak zatražila od Međunarodnog suda pravde u Hagu da se oglasi nadležnim za tužbu te zemlje protiv Srbije zbog navodnog genocida 1991 - 95, i time odbaci prigovor Beograda na nadležnost suda.
Na kraju jednonedeljne rasprave o tom prigovoru, britanski profesor i advokat Filip Sends je, u ime Hrvatske, podvukao da je Sud od 1993. do 2004. u šest odluka utvrdio svoju nadležnost za istu tužbu koju je protiv Srbije, kao pravne naslednice SR Jugoslavije, podnela BiH.
Nazivajući to "nepremostivom preprekom, Maunt Everestom od prepreke"
za prigovor Srbije o nenadležnosti, Sends je ocenio da bi usvajanjem tog prigovora, Međunarodni sud pravde "poništio" svoje ranije odluke.
"Hrvatska vas poziva da to ne učinite i da odbacite prigovor Srbije", rekao je hrvatski predstavnik.
Pravni tim Srbije je nadležnost suda osporavao tezom da SRJ u trenutku podnošenja hrvatske tužbe u leto 1999. nije bila članica UN, što je nužan uslov za nadležnost.
Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović naznačio je da je za tu zemlju od "vitalnog značaja" da zahtevi iz njene tužbe budu ispunjeni i da Srbija bude "suočena sa svojom odgovornošću sa patnje u Hrvatskoj 1991-95".
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu, i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Napominjući da u kažnjavanju pojedinaca optuženih za zločine i vraćanju kulturnih dobara ima napretka, Šimonović je ocenio da je "dalek put" do trenutka kada će "Hrvatska biti zadovoljena"
Odluka najvišeg suda UN o tome da li je nadležan za tužbu Hrvatske protiv Srbije očekuje se na jesen.
U tužbi koju je podnela 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje"
hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
(Beta)
Na kraju jednonedeljne rasprave o tom prigovoru, britanski profesor i advokat Filip Sends je, u ime Hrvatske, podvukao da je Sud od 1993. do 2004. u šest odluka utvrdio svoju nadležnost za istu tužbu koju je protiv Srbije, kao pravne naslednice SR Jugoslavije, podnela BiH.
Nazivajući to "nepremostivom preprekom, Maunt Everestom od prepreke"
za prigovor Srbije o nenadležnosti, Sends je ocenio da bi usvajanjem tog prigovora, Međunarodni sud pravde "poništio" svoje ranije odluke.
"Hrvatska vas poziva da to ne učinite i da odbacite prigovor Srbije", rekao je hrvatski predstavnik.
Pravni tim Srbije je nadležnost suda osporavao tezom da SRJ u trenutku podnošenja hrvatske tužbe u leto 1999. nije bila članica UN, što je nužan uslov za nadležnost.
Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović naznačio je da je za tu zemlju od "vitalnog značaja" da zahtevi iz njene tužbe budu ispunjeni i da Srbija bude "suočena sa svojom odgovornošću sa patnje u Hrvatskoj 1991-95".
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu, i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Napominjući da u kažnjavanju pojedinaca optuženih za zločine i vraćanju kulturnih dobara ima napretka, Šimonović je ocenio da je "dalek put" do trenutka kada će "Hrvatska biti zadovoljena"
Odluka najvišeg suda UN o tome da li je nadležan za tužbu Hrvatske protiv Srbije očekuje se na jesen.
U tužbi koju je podnela 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje"
hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
(Beta)
