Na suđenju oficirima Vojske Republike Srpske optuženim za genocid u Srebrenici, prvi svedok odbrane Momčilo Krajišnik tvrdio je pred Haškim tribunalom da vođstvo RS tokom rata u BiH nije imalo plan da ukloni Muslimane sa teritorija koje je smatralo srpskim.
"Takav plan nije postojao", rekao je Krajišnik, koji svedoči u odbranu prvooptuženog Vujadina Popovića, koji je u vreme obuhvaćeno optužnicom u leto 1995. bio načelnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS.
Tadašnji predsednik Skupštine RS, Krajišnik je pred Tribunalom prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. On je uložio žalbu i u pritvoru Tribunala, u kojem je od 2000. godine, očekuje pravosnažnu presudu.
Dok ga je ispitivao Popovićev branilac Zoran Živanović, Krajišnik je posvedočio da, nasuprot tvrdnjama optužbe, u maju 1992. Skupština RS nije usvojila šest strateških ciljeva među kojima je prvi bio "razdvajanje" Srba "od druga dva naroda u BiH", a treći "uklanjanje Drine kao granice" između Srbije i RS.
Prema Krajišnikovom objašnjenju, ciljeve je poslanicima na zasedanju 12. maja 1992. samo pročitao predsednik RS Radovan Karadžić kako bi ih obavestio o tome za šta se vođstvo zalaže u pregovorima sa međunarodnim posrednicima.
"Nije nam namera bila da usvojimo to kao zaključak koji nas obavezuje, nego samo da dobijemo podršku poslanika i nastavimo pregovore", napomenuo je Krajišnik, tvrdeći da "ne zna" kako je šest strateških ciljeva kasnije objavljeno u službenom glasniku RS.
Razdvajanje naroda, kako je posvedočio Krajišnik, "bilo je u skladu sa predratnim Kutiljerovim planom", odnosno značilo je da "Srbi dobiju konstitutivnu jedinicu unutar BiH".
"To je bio kompromis između težnje Muslimana i Hrvata za nezavisnošću i naše namere da ostanemo u Jugoslaviji...To rešenje je apsolutno isključivalo premeštanje naroda", izjavio je Krajišnik.
Kako je rekao, neki od tih strateških ciljeva, poput priznavanja RS i utvrđivanja koridora između Banjaluke i Srbije, bili su ispunjeni na pregovorima u Dejtonu, dok drugi nisu, na primer izlazak RS na more.
Dejtonskim sporazumom, posvedočio je Krajišnik, predviđeni su i specijalni odnosi BiH sa Srbijom i Hrvatskom, čime su Drina, s jedne, i Una, s druge strane, "psihološki" ukinute kao granice. na korist svih građana koji iz države u državu prelaze s ličnom kartom.
Krajišnika, koji je završio glavni iskaz, u utorak će unakrsno ispitivati tužioci.
Zajedno sa Popovićem, za genocid nad srebreničkim Muslimanima optuženi su Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić i Ljubomir Borovčanin, a za zločine protiv čovečnosti generali Radivoj Miletić i Milan Gvero.
"Takav plan nije postojao", rekao je Krajišnik, koji svedoči u odbranu prvooptuženog Vujadina Popovića, koji je u vreme obuhvaćeno optužnicom u leto 1995. bio načelnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS.
Tadašnji predsednik Skupštine RS, Krajišnik je pred Tribunalom prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. On je uložio žalbu i u pritvoru Tribunala, u kojem je od 2000. godine, očekuje pravosnažnu presudu.
Dok ga je ispitivao Popovićev branilac Zoran Živanović, Krajišnik je posvedočio da, nasuprot tvrdnjama optužbe, u maju 1992. Skupština RS nije usvojila šest strateških ciljeva među kojima je prvi bio "razdvajanje" Srba "od druga dva naroda u BiH", a treći "uklanjanje Drine kao granice" između Srbije i RS.
Prema Krajišnikovom objašnjenju, ciljeve je poslanicima na zasedanju 12. maja 1992. samo pročitao predsednik RS Radovan Karadžić kako bi ih obavestio o tome za šta se vođstvo zalaže u pregovorima sa međunarodnim posrednicima.
"Nije nam namera bila da usvojimo to kao zaključak koji nas obavezuje, nego samo da dobijemo podršku poslanika i nastavimo pregovore", napomenuo je Krajišnik, tvrdeći da "ne zna" kako je šest strateških ciljeva kasnije objavljeno u službenom glasniku RS.
Razdvajanje naroda, kako je posvedočio Krajišnik, "bilo je u skladu sa predratnim Kutiljerovim planom", odnosno značilo je da "Srbi dobiju konstitutivnu jedinicu unutar BiH".
"To je bio kompromis između težnje Muslimana i Hrvata za nezavisnošću i naše namere da ostanemo u Jugoslaviji...To rešenje je apsolutno isključivalo premeštanje naroda", izjavio je Krajišnik.
Kako je rekao, neki od tih strateških ciljeva, poput priznavanja RS i utvrđivanja koridora između Banjaluke i Srbije, bili su ispunjeni na pregovorima u Dejtonu, dok drugi nisu, na primer izlazak RS na more.
Dejtonskim sporazumom, posvedočio je Krajišnik, predviđeni su i specijalni odnosi BiH sa Srbijom i Hrvatskom, čime su Drina, s jedne, i Una, s druge strane, "psihološki" ukinute kao granice. na korist svih građana koji iz države u državu prelaze s ličnom kartom.
Krajišnika, koji je završio glavni iskaz, u utorak će unakrsno ispitivati tužioci.
Zajedno sa Popovićem, za genocid nad srebreničkim Muslimanima optuženi su Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić i Ljubomir Borovčanin, a za zločine protiv čovečnosti generali Radivoj Miletić i Milan Gvero.
Odbrana: Nije bilo genocida u Srebrenici
Odbrana penzionisanog pukovnika Vojske Republike Srpske (VRS) Vujadina Popovića, prvooptuženog za genocid u Srebrenici, tvrdila je prethodno pred Haškim tribunalom da će dokazati da u leto 1995. VRS nije počinila genocid nad srebreničkim muslimanima.
"Odbrana ne osporava da je veliki broj muslimanskih muškaraca - koji još nije utvrđen - ubijen u Srebrenici... Snažno, međutim, negiramo da je taj zločin bio genocid... kao i da su VRS i MUP RS ubili više od 8.000 muslimana... Taj broj je mnogo i nepotrebno uvećan i preteran da bi bili zadovoljeni uslovi za genocid", rekao je u uvodnoj reči Popovićev branilac Zoran Živanović.
Da VRS nije imala "genocidnu nameru" u Srebrenici, Popovićev advokat je dokazivao tvrdnjom da je, pošto je grad pao u njene ruke, armija bosanskih Srba, kroz prvi obruč oko te enklave, propustila kolonu u kojoj su, među hiljadama ljudi, bili i muslimanski borci.
Kao dokaz za to, branilac Živanović je u sudnici pustio izjavu tadašnjeg premijera BiH Hasana Muratovića, datu avgusta 1995. godine u parlamentu BiH u Sarajevu, da "nije bilo pucano na naše ljude kad su izlazili iz prvog kruga okruženja Srebrenice".
Na video snimku, Muratović je kazao i da "postoji velika verovatnoća" da je postojao dogovor između predstavnika UN Jasušija Akašija i komandanta VRS Ratka Mladića da kolone muslimana budu puštene iz Srebrenice.
Prema odbrani, žene, deca i starci iz Srebrenice nisu proterani, kao što je tvrdila odbrana, već su je napustili po sopstvenoj želji.
Branilac Živanović najavio je da će dokazati i da Srebrenica pre nego što je VRS u julu 1995. krenula u zauzimanje grada, nije bila demilitarizovana, ni bezbedna enklava, kao što je bilo propisano rezolucijom Saveta bezbednosti UN iz 1993. godine. U gradu su, nasuprot toj rezoluciji, vlasti iz Sarajeva držale "6.000 boraca" koji su iz enklave napadali srpska sela, i vojne i civilne ciljeve u okolini.
Napad VRS na Srebrenicu u julu 1995. bio je, stoga, legitimna vojna akcija, kao i razdvajanje muslimanskih boraca od žena, dece i staraca u Potočarima, ali su ubistva muškaraca koja su usledila, bila nezakonita, naznačio je Popovićev branilac.
U nastavku suđenja, Popovićeva odbrana je kao svog prvog svedoka izvela bivšeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika.
Krajišnik je pred Tribunalom prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. godine. On je uložio žalbu i u pritvoru Tribunala, u kojem je od 2000. godine, očekuje pravosnažnu presudu.
Pukovnik Popović je u vreme srebreničke krize u julu 1995. godine bio načelnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS. Komandanta tog korpusa generala Radislava Krstića Haški tribunal je pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja u saučesništvu u genocidu u Srebrenici.
Zajedno sa Popovićem, za genocid nad srebreničkim muslimanima optuženi su Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić i Ljubomir Borovčanin, a za zločine protiv čovečnosti generali Radivoj Miletić i Milan Gvero.
(Beta/MONDO)
"Odbrana ne osporava da je veliki broj muslimanskih muškaraca - koji još nije utvrđen - ubijen u Srebrenici... Snažno, međutim, negiramo da je taj zločin bio genocid... kao i da su VRS i MUP RS ubili više od 8.000 muslimana... Taj broj je mnogo i nepotrebno uvećan i preteran da bi bili zadovoljeni uslovi za genocid", rekao je u uvodnoj reči Popovićev branilac Zoran Živanović.
Da VRS nije imala "genocidnu nameru" u Srebrenici, Popovićev advokat je dokazivao tvrdnjom da je, pošto je grad pao u njene ruke, armija bosanskih Srba, kroz prvi obruč oko te enklave, propustila kolonu u kojoj su, među hiljadama ljudi, bili i muslimanski borci.
Kao dokaz za to, branilac Živanović je u sudnici pustio izjavu tadašnjeg premijera BiH Hasana Muratovića, datu avgusta 1995. godine u parlamentu BiH u Sarajevu, da "nije bilo pucano na naše ljude kad su izlazili iz prvog kruga okruženja Srebrenice".
Na video snimku, Muratović je kazao i da "postoji velika verovatnoća" da je postojao dogovor između predstavnika UN Jasušija Akašija i komandanta VRS Ratka Mladića da kolone muslimana budu puštene iz Srebrenice.
Prema odbrani, žene, deca i starci iz Srebrenice nisu proterani, kao što je tvrdila odbrana, već su je napustili po sopstvenoj želji.
Branilac Živanović najavio je da će dokazati i da Srebrenica pre nego što je VRS u julu 1995. krenula u zauzimanje grada, nije bila demilitarizovana, ni bezbedna enklava, kao što je bilo propisano rezolucijom Saveta bezbednosti UN iz 1993. godine. U gradu su, nasuprot toj rezoluciji, vlasti iz Sarajeva držale "6.000 boraca" koji su iz enklave napadali srpska sela, i vojne i civilne ciljeve u okolini.
Napad VRS na Srebrenicu u julu 1995. bio je, stoga, legitimna vojna akcija, kao i razdvajanje muslimanskih boraca od žena, dece i staraca u Potočarima, ali su ubistva muškaraca koja su usledila, bila nezakonita, naznačio je Popovićev branilac.
U nastavku suđenja, Popovićeva odbrana je kao svog prvog svedoka izvela bivšeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika.
Krajišnik je pred Tribunalom prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. godine. On je uložio žalbu i u pritvoru Tribunala, u kojem je od 2000. godine, očekuje pravosnažnu presudu.
Pukovnik Popović je u vreme srebreničke krize u julu 1995. godine bio načelnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS. Komandanta tog korpusa generala Radislava Krstića Haški tribunal je pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja u saučesništvu u genocidu u Srebrenici.
Zajedno sa Popovićem, za genocid nad srebreničkim muslimanima optuženi su Ljubiša Beara, Vinko Pandurević, Drago Nikolić i Ljubomir Borovčanin, a za zločine protiv čovečnosti generali Radivoj Miletić i Milan Gvero.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.