Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je kaznu od 15 godina zatvora za bivšeg komandata Armije BiH Rasima Delića zato što nije sprečio ni kaznio zločine mudžahedina nad Srbima i Hrvatima u srednjoj Bosni 1993-95.
Tužilac Deril Mandis naglasio je da su dokazi pokazali, suprotno tvrdnjama odbrane, da je Delić imao efektivnu kontrolu nad odredom El Mudžahid čiji su pripadnici počinili zločine.
"Optuženi je imao i sprovodio efektivnu kontrolu nad mudžahedinima... i propustio da spreči zločine ili kazni počinioce... Tužilaštvo zato poziva sudsko veće da ga proglasi krivim i kazni sa 15 godina zatvora", rekao je Mandis na kraju završne reči.
Delićeva odbrana u sredu je ponovila zahtev da on bude oslobođen jer nije dokazano da je u kritično vreme imao pod svojom kontrolom mudžahedinske jedinice.
Negirajući tezu Delićevih branilaca da je tim odredom zapravo komandovano iz takozvanog Islamskog kulturnog centra u Milanu, tužilac Mandis je izveštaje koje su mudžahedini iz Bosne slali tom centru, opisao kao "propagandne, smišljene da donesu novac".
Po njegovim rečima, iskazi svedoka - među kojima su bili i tadašnji mudžahedinski borci - pokazali su tokom suđenja da se ABiH oslanjala na odred El Mudžahid u najtežim borbenim zadacima tokom rata.
Delimično prihvatajući tvrdnju odbrane da je na mudžahedinske formacije najveći uticaj imao tadašnji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović, tužilac Mandis je podvukao da su odluke o upotrebi mudžahedina morale biti donete na osnovu predloga vojnog komandanta, generala Delića.
U ime odbrane, advokat Vasvija Vidović ponovila je zahtev da general Delić bude oslobođen jer nije imao efektivnu kontrolu nad mudžahedinima.
Odluku o formiranju odreda El Mudžahid u sastavu ABiH, Vidovićeva je nazvala "političkom", precizirajući da ju je doneo Izetbegović kao vrhovni komandant ABiH, a da ju je general Delić samo preneo niz zapovedni lanac.
Prema rečima Vidovićeve, međutim, teza odbrane je da ni Izetbegović, ni ABiH nisu imali kontrolu nad mudžahedinima, već da je postojao njihov "paralelni lanac komande" koji je vodio van BiH.
Optužnica tereti Delića za ubistvo i ranjavanje više zarobljenih vojnika Hrvatskog veća odbrane 8. juna 1993. godine. Tog dana on je postavljen za komandanta Glavnog štaba ABIH, a zločin su u selu Maline kod Travnika počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa ABiH.
General Delić je optužen i za brutalno ubistvo trojice pripadnika Vojske Republike Srpske, od kojih je jednom odsečena glava, te okrutno postupanje prema drugim srpskim vojnicima koje su u okolini Zavidovića u julu 1995. zarobili mudžahedini.
Deliću se na teret stavlja i smrt oko 60 srpskih vojnika zarobljenih pošto je ABiH zauzela Vozuću. Suđenje Deliću počelo je u julu prošle godine, a Tužilaštvo je sredinom februara završilo svoj dokazni postupak.
Pošto je Tužilaštvo završilo izvođenje dokaza, sudsko veće odlučilo je da kao nedokazanu odbaci treću tačku optužnice protiv Delića koja ga je teretila za to što nije sprečio silovanje tri Srpkinje u logoru jedinice El mudžahedin u Kamenici 1995.
General Delić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2005. godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio je da nije kriv. Ubrzo je bio pušten na privremenu slobodu na kojoj je ostao do početka suđenja.
Današnjim završnim rečima, suđenje generalu Deliću je završeno, a sudsko veće predsedavajućeg Bakonea Molotoa iz Južne Afrike presudu će izreći naknadno.
(Beta/MONDO)
Tužilac Deril Mandis naglasio je da su dokazi pokazali, suprotno tvrdnjama odbrane, da je Delić imao efektivnu kontrolu nad odredom El Mudžahid čiji su pripadnici počinili zločine.
"Optuženi je imao i sprovodio efektivnu kontrolu nad mudžahedinima... i propustio da spreči zločine ili kazni počinioce... Tužilaštvo zato poziva sudsko veće da ga proglasi krivim i kazni sa 15 godina zatvora", rekao je Mandis na kraju završne reči.
Delićeva odbrana u sredu je ponovila zahtev da on bude oslobođen jer nije dokazano da je u kritično vreme imao pod svojom kontrolom mudžahedinske jedinice.
Negirajući tezu Delićevih branilaca da je tim odredom zapravo komandovano iz takozvanog Islamskog kulturnog centra u Milanu, tužilac Mandis je izveštaje koje su mudžahedini iz Bosne slali tom centru, opisao kao "propagandne, smišljene da donesu novac".
Po njegovim rečima, iskazi svedoka - među kojima su bili i tadašnji mudžahedinski borci - pokazali su tokom suđenja da se ABiH oslanjala na odred El Mudžahid u najtežim borbenim zadacima tokom rata.
Delimično prihvatajući tvrdnju odbrane da je na mudžahedinske formacije najveći uticaj imao tadašnji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović, tužilac Mandis je podvukao da su odluke o upotrebi mudžahedina morale biti donete na osnovu predloga vojnog komandanta, generala Delića.
U ime odbrane, advokat Vasvija Vidović ponovila je zahtev da general Delić bude oslobođen jer nije imao efektivnu kontrolu nad mudžahedinima.
Odluku o formiranju odreda El Mudžahid u sastavu ABiH, Vidovićeva je nazvala "političkom", precizirajući da ju je doneo Izetbegović kao vrhovni komandant ABiH, a da ju je general Delić samo preneo niz zapovedni lanac.
Prema rečima Vidovićeve, međutim, teza odbrane je da ni Izetbegović, ni ABiH nisu imali kontrolu nad mudžahedinima, već da je postojao njihov "paralelni lanac komande" koji je vodio van BiH.
Optužnica tereti Delića za ubistvo i ranjavanje više zarobljenih vojnika Hrvatskog veća odbrane 8. juna 1993. godine. Tog dana on je postavljen za komandanta Glavnog štaba ABIH, a zločin su u selu Maline kod Travnika počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa ABiH.
General Delić je optužen i za brutalno ubistvo trojice pripadnika Vojske Republike Srpske, od kojih je jednom odsečena glava, te okrutno postupanje prema drugim srpskim vojnicima koje su u okolini Zavidovića u julu 1995. zarobili mudžahedini.
Deliću se na teret stavlja i smrt oko 60 srpskih vojnika zarobljenih pošto je ABiH zauzela Vozuću. Suđenje Deliću počelo je u julu prošle godine, a Tužilaštvo je sredinom februara završilo svoj dokazni postupak.
Pošto je Tužilaštvo završilo izvođenje dokaza, sudsko veće odlučilo je da kao nedokazanu odbaci treću tačku optužnice protiv Delića koja ga je teretila za to što nije sprečio silovanje tri Srpkinje u logoru jedinice El mudžahedin u Kamenici 1995.
General Delić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2005. godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio je da nije kriv. Ubrzo je bio pušten na privremenu slobodu na kojoj je ostao do početka suđenja.
Današnjim završnim rečima, suđenje generalu Deliću je završeno, a sudsko veće predsedavajućeg Bakonea Molotoa iz Južne Afrike presudu će izreći naknadno.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.