Zvaničnici Bosne i Hercegovine (BiH) i Evropske unije (EU) potpisali su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni trgovinski sporazum.

Sporazum je u ime BiH potpisao predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić sa ministrom inostranih poslova Slovenije, koja predsedava EU, Dmitrijem Rupelom, komesarom za proširenje EU Olijem Renom i 27 ministara inostranih poslova zemalja članica EU.

Špirić, Rupel i Ren potpisali su i Privremeni sporazum, koji stupa na snagu već od 1. jula. Evropski ministri su poručili da se teži "jačanju saradnje s Bosnom i Hercegovinom kroz sveobuhvatan okvir, stvoren ovim sporazumima, i drugim mehanizmima procesa stabilizacije i pridruživanja".

"Savet ministara EU ističe da je važno da Bosna i Hercegovina ostvaruje stalne i istinske rezultate u sprovođenju ovih sporazuma", istakli su šefovi diplomatija EU.

Oni su "ohrabrili sve političke snage u BiH da ujedine napore kako bi se sa snažnom odlučnošću nastavilo ostvarivanje programa reformi, uključujući prioritete, utvrđene Evropskim partnerstvom" EU-BiH.

Dimitrij Rupel izjavio je na ceremoniji potpisivanja u Luksemburgu da je ovo veliki dan za sve u BiH, ali i u Evropi.

"Ovo je uspeh i za Sloveniju, koja predsedava EU, a i za mene lično. Danas je sretan dan za sve članice EU", kazao je Rupel.

"Nastavili smo biti angažovani u BiH, jer nam je BiH u srcima. Za narod u BiH je ovo dobro i nadam se da ćemo nastaviti raditi u miru i prosperitetu", kazao je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i Havijer Solana.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je da je ovo "veliki evropski dan za BiH".

"Danas je značajan dan i za BiH i EU. Čestitam građanima i liderima BiH na današnjem potpisivanju, jer je ovo prekretnica koja znači novu fazu u našim odnosima", rekao je on.

Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak izjavio je u Luksemburgu da je dan za slavlje, jer se otvara evropska perspektiva za BiH, kojoj je EU dala do znanja da je želi u članstvu.

"Ovo je prilika da se setimo gdje je BiH bila pre 13 godina, a gdje je danas. Ovo je dan za slavlje, ali sutra već treba da se usredsredimo na ispunjavanje obaveza iz Sporazuma. BiH preuzima formalnu i pravnu obavezu da će ići prema EU", rekao je Lajčak na konferenciji za novinare u Briselu, gdje će danas biti potpisan Sporazum BiH i EU o stabilizaciji i pridruživanju. On je istakao da je sada bitno da se napravi konkretan plan u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma.

Lajčak je rekao da BiH neće moći sa ovakvim Ustavom da postane članica EU i da će ta priča, najverovatnije, biti aktuelizovana nakon lokalnih izbora, zakazanih za 5. oktobar.

Visoki predstavnik je rekao da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU jedan od dva uslova za transformaciju OHR i podsetio da je za 10 dana u Sarajevu zakazana sednica Saveta za provođenje mira na kojem će se ocenjivati napredak BiH.

Predsedavajući Saveta ministara najavio je da će se ispuniti svi potrebni uslovi z SSP-a te da će se raditi na unapređenju života ljudi i njihovog životnog standarda.

Nikola Špirić rekao je da su vrata evropske budućnosti otvorena za BiH. Time će se, ocenio je on, stvoriti sigurna klima za ulaganja u BiH.

SSP na odgovarajući način uređuje odnose Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom u sva tri stuba Unije (Evropska zajednica, ekonomske politike i zajedničko tržište, zatim zajednička spoljna i bezbednosna politika, te pravosuđe i unutrašnji poslovi).

Privremeni sporazum, koji stupa na snagu od 1. jula sadrži trgovinske aranžmane iz Sporazuma. Od tog datuma otpočeće novi trgovinski i carinski režim između dvije ugovorne strane, pošto će BiH od tog dana početi da ukida i postepeno smanjuje carinske stope na dogovorene grupe proizvoda porijeklom iz EU.

To znači da će BiH u periodu od šest godina postepeno davati carinske ustupke na dogovorene grupe proizvoda do uspostavljanja zone slobodne trgovine sa unutrašnjim tržištem EU.

EU je još 1997. godine, odnosno od decembra 2000. godine, na osnovu takozvanih preferencijalnih trgovinskih aranžmana, uvela jednostrane trgovinske povlastice otvaranjem svog tržišta za proizvode iz BiH, uz određena ograničenja za pojedine grupe proizvoda za koje je insistirala da zadrži kvote.

Nakon što odredbe Sporazuma, koje se odnose na trgovinu, transport i pojedina pitanja unutrašnjeg tržišta, 1. jula stupe na snagu, ostale njegove odredbe stupiće na snagu nakon njegove ratifikacije u Evropskom parlamentu, parlamentima država članica, kao i parlamentu BiH, za šta je, prema dosadašnjoj praksi, obično potrebno oko dvije godine.

Sarajevski Alumni centar za interdisciplinarne studije (ACIPS) nedavno je obavio istraživanje koje je pokazalo da bi, u slučaju održavanja referenduma, 79 odsto građana BiH glasalo za članstvo u EU.
Međutim, samo 53 odsto njih zna šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju , koji zemlja treba potpisati s EU da bi mogla postati njena članica. Anketom ACIPS-a takođe je jasno ukazano na razlike u mišljenju o članstvu u EU između dva entiteta u zemlji -- Federacije BiH i Republike Srpske .

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, BiH je načinila prvi institucionalni korak ka kandidaturi i članstvu u EU, a proces pridruživanja EU i formalno se proširio na čitav zapadni Balkan.

Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu, EU je usvojila 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od tada pet država zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG).

U međuvremenu, EU je došla do granica zapadnog Balkana i punopravne članice postale su Slovenija i Mađarska (2004) i Bugarska i Rumunija (2007). Slovenija je 2007. ušla i u "evrozonu" a 1. januara ove godine, postala je prva bivša komunistička zemlja koja je preuzela šestomesečno predsedavanje Unijom.

Od zemalja obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja najdalje je odmakla Hrvatska, dok su Srbija, a od danas i BiH, na početku puta.

(MONDO)