Samo mesto nije baš lako naći, treba ići uskim, strmim putićem uz planinu, a i gusto rastinje i drveće otežavaju poglede na tu bršljanom obraslu kolibu, koja je zapravo - paravan za ulaz u komandni bunker, koji je JNA gradila pedesetih godina prošlog veka.

To je bilo nekada, a od kako je "skrivnica" otkrivena, dolazili su razni "posetioci", koji su "očistili" skoro sve iz bunkera, te sada, u šta se uverio i reporter Tanjuga, osim golih zidova, i po kog zaostalog prekidača ili kabla, nema ništa više.

Ipak, sam bunker je vanredno zanimljiv, a prvi utisak je ogromna razlika u temperaturi, sa spoljnih 40-ak stepeni, u bunkeru je veoma hladno, teško da je više od 13 stepeni.

Sa nekada snežno belih zidova kaplje voda, kondenz, betonski pod je mokar, klizav, a jako se oseća i memla, ustajali, hladni vazduh.

Hodnik- tunel vodi u totalni mrak, a ceo ambijent prilično jezivo deluje, kao da je iz horor filmova, te hrabro uključujemo lampe na mobilnim telefonima i sa našim vodičima krećemo u obilazak.

Postojanje tog objekta nekada je bila vrhunska vojna tajna, a, od kada je otkriven, nažalost, skoro sve je odneto iz njega, pokradeno.

Sav nameštaj, aparati, tehnika, pa i kablovi telefona, telegrafa, te cevi za ventilaciju, kao i teška, pregradna metalna vrata, poput onih na sefovima, ili podmornicama, sve je odneto tokom proteklih nekoliko godina.

Mračni, mokri, jedva osvetljeni tunel račva se na dva kraka, krećemo desno klizavim hodnikom, na zidovima držači, ostaci nekadašnjih telefonskih i telegrafskih linija, a po podu, po koja zgužvana konžerva piva, opušci, dokazi nekih ranijih dolazaka radoznalaca, ili "skupljača sekundarnih sirovina".

U bunkeru, koji zaista nalikuje na lavirint, ima oko devet soba i odaja različite veličine, koje povezuju naizgled potpuno isti hodnici, a u jednom stoji betonski lavabo sa crevom za vodu, bar ono što je ostalo od njega.

Titov bunker - tajna čuvana više od 50 godina

Odaje su potpuno "počišćene", nema ničega u njima, tek u jednoj ima ostatak telefonskog kabla i prekidač za ventilaciju, te se njihova namena ne može ni nazirati.

Nakon nekoliko zavijanja hodnika, nailazi se na veoma nizak prolaz, do metar visine, gde postoje šarke, dakle, postojala su i tu teška metalna vrata, a taj tunel vodi do stepenica i otvora za izlaz u slučaju opasnosti, kroz koji je provučena i cev ventilacije.

U ispustu tog otvora - naravno smeće, pivske boce, konzerve, a, budući da su nam baterije telefona, jedine svetlosti u mračnim, jezivim tunelima, bile na izmaku, polako smo se uputili nazad lavirintom, te nas je zaista obradovao zrak svetlosti, pomešan sa vrelim, spoljnim vazduhom.

Titov bunker pao za umetnost

Na jednom zidu u tunelu stoji i godina izgradnje- "1954 raboteno", a naši domaćini imaju informacije da su "skrivnicu" zapravo gradili zatvorenici, te da je ona trebalo da bude komandno mesto, ali i da se od nje ubrzo odustalo i napravljen je drugi komandni štab kod sela Sonje na planini Vodno iznad Skoplja.

Prema nekim raspoloživim podacima, u staroj Jugoslaviji, izgrađeno je 26 takvih i sličnih podzemnih objekata, po naređenju Josipa Broza Tita i postojali su u svakoj od šest bivših republika, a u Makedoniji je, pored "skrivnice" kod sela Banjane, postojao još jedan takav objekat, a smatra se da ih u Srbiji ima sedam.