Poslovanje Ivice Todorića ne može se razumeti bez uvida u istoriju te familije, koja se početkom devedesetih prošlog veka izdigla kao prva među 200 porodica Franje Tuđmana. Evo kako je išao uspon ove familije od komunizma do danas.
Osim što u širokoj porodici dominiraju imena Ante i Ivan (sa varijacijama Ivo ili Ivica), to je porodica koja koketira sa specifičnim odnosom biznisa i politike još od Todorićevog dede (Todorići, inače, potiču iz sela Zmijavci kod Imotskog), koji je u vreme Kraljevine Jugoslavije pet godina bio seoski glavar, i kažu da je bio za Jugoslovensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića nasuprot većini u selu koja je bila za Vladka Mačeka.
Najstariji njegovi sinovi Ante i Ivan bili su istaknuti komunistički funkcioneri. Ante stariji je 1963. postao generalni direktor Agrokombinata, jake socijalističke firme za uzgoj stoke i izvoz mesa, živine i jaja. Agrokombinat mnogi zovu duhovnom pretečom Agrokora.
Ante stariji (tako se navodi kako ne bi došlo do zabune sa Ivičinim sinom istog imena, koji je takođe aktivan u rukovođenju kompanijom) bio je poslanik u Veću proizvođača jugoslovenske skupštine, poslanik u Saboru, predsednik agronoma Hrvatske i Jugoslavije, član Uprave Zagrebačke banke... i sve tako do 1971. godine, kada je skrajnut sa maspokovcima kao tehnomenadžer i kadar Savke Dabčević Kučar.
Proveo je četiri i po godine u zatvoru, a po izlasku sa sinom Ivicom ulazi u posao uzgoja cveća.
A Ivica je, kažu, lično prodavao cveće iz kamiona. Zato Ivicu Todorića često nazivaju "detetom cveća".
Ante stariji je, isto tako kažu, bio blizak sa Franjom Tuđmanom i početak devedesetih je bio idealno vreme za ovu porodicu da krene u uspon.
Rat i raspad Jugoslavije su dočekali sa hiljadu zaposlenih. Prema anketi koju je proveo RTL, čak 20 odsto građana za propast Agrokora krivi Franju Tuđmana i njegovu politiku 200 porodica.
Za još gotovo toliko ljudi krivci su "sve prethodne vlade".
Polovina anketiranih najodgovornijim smatra, naravno, Ivicu Todorića.
Agrokor: Od jutros hapse, upad kod Todorića!
Agrokor je, kako prenosi portal 24sata, nesumnjivo prošlost hrvatske privrede u bilo kojoj varijanti raspleta.
Zasad su dve. Prema prvoj, Antonio Alvarez III prvo će uspostaviti kakvo-takvo funkcionisanje kompanije pozajmljenim novcem od kreditora koji su ga i doveli, a zatim će, kako je Sberbank već najavio, prodavati komad po komad u nastojanju da dobije što višu cenu i sačuva vrednost novca koji su kreditori uložili.
Nešto možda preuzme i neka velika ruska kompanija, ali Agrokora kakav je dosad bio u doglednom razdoblju od godinu ili dve - više biti neće.
U drugoj varijanti, u kompaniju će vlada postaviti svog namesnika. Prema svim dosadašnjim iskustvima, vladin namjesnik u Agrokoru može samo premetati papire i biti posrednik od onih kojima je Agrokor dužan prema vladi koja treba da "rešava probleme". I koja ga postavlja.
Drugi je scenario mnogo gori. Njime se pokušava održati kliničkog mrtvaca. U drugom scenariju se pokušava sačuvati prošlost, koje se odriče čak 90 odsto anketiranih, što je iznenađujuće pozitivan rezultat.
U sve tri varijante odgovora ispitanici su prepoznali da su Agrokor i njegova sudbina rezultat hrvatske privatizacije. Vlada, međutim, kao i prethodne vlade, pokušava da sačuva prošlost tako da sačuva rezultate privatizacije.
Pitanje koje se postavlja je: Zašto se ljudi odriču privatizacije? Šta nije valjalo u poslednjih četvrt veka i zašto se ljudi tako odlučno odriču Agrokora, najveće hrvatske firme nastale u privatizaciji?
U ekonomiji postoji razlika između rasta i razvoja. Agrokor je firma koja je svih poslednjih 25 godina samo rasla, ali se nije razvijala. U sklopu Agrokora praktično nema ni novih firmi ni novih delatnosti.
Sve su to, kako se nvodi, firme nasleđene iz socijalizma, kojima umesto partijskog sekretara, upravlja privatni vlasnik - Ivica Todorić. A njegov uticaj je s vremenom toliko narastao da je stekao moć veću od partijskog sekretara.
Agrokor je, kao što je poznato, nastao preuzimanjem socijalističkih poduzeća: Konzuma, Leda, Zvijezde, Jamnice, PIK Vrbovca, Belja... Sve su te firme postojale i pre Agrokora.
Ivica Todorić preuzeo ih je zahvaljujući vrlo jeftinim kreditima, u prvo vreme značajno ispod nivoa inflacije, na isti način na koji su u socijalizmu "kupovani" stanovi, tako da je na kraju rata kredita za stan bila niža od cene kutije cigareta.
Todorićeva IMPERIJA: Ostrvo, jahte, vile...
To je prvo što njemu i privatizaciji građani zameraju - nije svako mogao dobiti takav kredit.
Širenje Agrokora nije stalo, nastavilo se i narednih desetak godina, po raznim zemljama regiona.
Trajalo je sve do početka ekonomske krize, pa je tako, na prime, 2007. kupljeno još osam novih kompanija, a rekordne 2008. čak njih 11 - u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori...
Osobe upućene u poslovanje Agrokora svedoče o postojanju cele mreže koja funkcioniše tako što se veliki broj ministara, koji su se nakon staža u vladi, skrasili u Agrokoru. I ne samo ministri, već i neki sindikalni lideri.
Podsećamo, jutros je počela opsežna policijska akcija pretresa stambenih i poslovnih objekata i privođenja bivših čelnika Agrokora, uključujući Ivicu Todorića.
Akcija je je počela posle višemesečne istrage koju sprovodi Državno tužilaštvo Hrvatske, dok bivši vlasnik, koji se ne nalazi u zemlji, ne prestaje da optužuje vladu Andreja Plenkovića da uz pomoć Lex specijalisa želi da nacionalizuje njegovu kompaniju.
