Ratko Mladic presuda Haski tribunal Srebrenica genocid ratni zlocini muslimani Bosnjaci RS BiH

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Kakvu presudu Ratku Mladiću očekujete?

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Haški tribunal objaviće sutra prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću, po optužnici koja ga tereti za genocid nad muslimanima i druge ratne zločine.

Izvor: Mondo/Mario Milojević

Izricanje presude zakazano je za 10 sati u sudnici 1 Haškog tribunala i javnost će moći da je prati uživo.

Nakon tri i po godine suđenja i još godinu dana većanja, prvostepenu presudu doneće sudsko veće na čelu sa sudijom Alfonsom Orijeom.

Presuda će biti izrečena 22. novembra, a Dejtonski sporazum kojim je okončan rat u Bosni potpisan je 21. novembra pre 22. godine.

SREBRENICA

Najpoznatija optužba protiv Mladića je ona koja ga tereti za genocid u Srebrenici sredinom jula 1995. godine, kada je, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno oko 7.000 muslimanskih zarobljenika.

Srpski zvaničnici negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, a taj stav preovlađuje i u javnom mnjenju. Retki, međutim, osporavaju da je reč o najstrašnijem zločinu i ogromnoj sramoti. Srebrenica je u zapadnom svetu neretko prva asocijacija na Srbiju i Srbe, a tome su doprineli i zapadni mediji, naročito oni u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, državama čije su vojske kroz istoriju činile nesporne genocide.

Mladić je, po ulasku Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, izjavio u kameru: "Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog sprskog praznika poklanjamo srpskom narodu ovaj grad i, napokon, došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru".

mladić
Izvor: YouTube

Srebrenica je 1993. godine, tokom rata u BiH, proglašena za zaštićenu zonu UN, što je značilo da u toj zoni pod oružjem mogu biti samo snage UN. U tom gradiću na istoku Bosne, okruženom srpskim selima, međutim, ostala je 28. divizija Armije BiH pod komandom Nasera Orića i brojala je između 10.000 i 12.000 ljudi.

Orićevi vojnici su povremeno iz zaštićene zone UN izlazili i činili monstruozne zločine nad Srbima u okolnim selima, a potom se povlačili nazad u Srebrenicu pod zaštitu UN, van domašaja Vojske Republike Srpske. Orićeva vojska je u tom delu Bosne ubila oko 2.500 Srba, mahom civila.

Haški tribunal oslobodio je Orića optužbi za ratne zločine, kao i sud u Bosni i Hercegovini.

U junu 1995. godine Vojska Republike Srpske odlučila je da zaustavi snabdevanje oružjem Srebrenice, blokirala grad i početkom jula ušla u grad.

Snage Nasera Orića su krenule u proboj preko srpske teritorije da bi se izvukle iz Srebrenice, gde su neki ubijeni, neki su se predali, a neki su zarobljeni.

Advokat Zoran Živanović, koji je zastupao srpske oficire pred Haškim tribunalom, kaže da u tom sudu ne postoje precizni podaci o broju zarobljenih Orićevih boraca, i navodi da se u svakoj presudi navode različiti brojevi, od 4.000 do 8.000.

srebrenica
Izvor: YouTube

Živanović navodi da su zarobljenici, vojno sposobni muškarci, odvedeni u okolini Bratunca i Zvornika i streljani.

"Haški tribunal je utvrdio da je u zemljoradničkoj zadruzi u Kravici tokom jednog popodneva i noći streljano između 1.000 i 1.200 ljudi. Kada su dovođeni sa mesta na kojima su zarobljeni, jedan od zarobljenika je napao srpskog policajca, oteo mu pušku i ubio ga, pa su ih onda (Srbi) sve pobili, možda se spasilo troje ili četvoro. Nije utvrđeno ko je izdao naređenje da budu pobijeni", rekao je Živanović televiziji Hepi.

Živanović je naveo da su posle toga masovna streljanja muslimanskih zarobljenika izvršena na još pet mesta, i dodao da je Haški tribunal utvrdio da je u školi u Orahovcu kod Zvornika ubijeno između 800 i 2.500 ljudi, ali da je između ta dva broja velika razlika i da se tribunal nije upuštao u stvarni broj žrtava.

Dodao je da je sud utvrdio da je kod brane u Petkovcima streljano 800 ljudi, a u Kozluku oko 1.000 ljudi, dok je u zemljoradničkoj zadruzi u Branjevu streljano između 1.000 i 2.000 ljudi...

mladić
Izvor: YouTube

Advokat Goran Petronijević, koji je takođe zastupao Srbe pred Haškim tribunalom, poznat i po tome što je kao sudija u Beogradu posle NATO bombardovanja osudio tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solanu na 20 godina zatvora, rekao je da je u Srebrenici bila "samo jedna civilna žrtva - žena koja je tokom pretresa izletela i neko je od straha opalio".

"Žene, deca, starci... svi su evakuisani (oko 30.000 ljudi). Srpska vojska je učinila vanredan napor da sačuva ljude koji su bili u Potočarima od onih koji su dolazili da traže osvetu. U Podrinju je ubijeno 3.338 Srba od 1992. godine do 1995. godine, od kojih je više od 2.500 ubila vojska Nasera Orića. Pripadnici Vojske Republike Srpske uložili su strahovite napoore, stavljali su metak u cev, bilo je fizičkih sukoba, da bi sačuvala te civile, a to je kasnije kvalifikovano kao genocid. Streljanja je bilo, to je ogromna sramota, kako god bilo", rekao je Petronijević.

Petronijević je rekao da se neprekidno manipuliše brojem streljanih, i istakao da je to važno jer je, po prvoj definiciji koju je koristio Haški tribunal, genocid definisan tako što je pobijen veliki broj stanovništva Srebrenice, a oni nisu bili samo iz Srebrenice, nego i iz okolnih sela.

mladić
Izvor: YouTube

"Oni su izveli računicu da je 8.000 muškaraca više od trećine reproduktivnog muškog stanovništva, jer se pretpostavlja da ih je bilo oko 20.000, pa da to ugrožava prostu reprodukciju muslimanskog stanovništva na tom prostoru. Iz te činjenice, koju hoće da predstave kao objektivnu, izvode subjektivni elemenat dela, a to je genodicna namera koja nikada nigde nije utvrđena sa sigurnošću i van razumne sumnje", naveo je Petronijević.

On je dodao da je tribunalu zbog toga bilo važno da bude 8.000 žrtava.

"Onda se tu navlačilo i navlačilo, a do dan danas ne mogu da dođu do 7.000. Stotine ljudi su stradale u proboju, stotine su stradale između 1992. godine i 1995. godine, a svi su prikazani kao streljani da bi se došlo do tog broja", rekao je Petronijević.

Petronijević je istakao da je najrelevantniji podatak dokument iz avgusta 1995. godine, kada je zvanično formirana 28. muslimanska brigada i održan sastanak muslimanskih prvaka na kojem su bili Alija Izetbegović, Ejup Ganić, Rasim Delić, Naser Orić i drugi.

"Vrši se smotra divizije i Alija pita 'imate li podatke koliko je tačno stradalo tamo', a oni kažu da nemaju, jer su mnogi prebegli u Srbiju, neki su još u šumama u bekstvu, mnogi su stradali u šumama, ali kažu da je najbliža procena koju mogu da daju 3.200 do 3.300 ljudi", rekao je Petronijević.

On je naveo da je to relevantan broj, u koji "ulazi sve, i ono što je pobijeno u proboju, i ono što je pobeglo po šumama i pomrlo od bolesti i ono što je, nažalost, streljano".

"To je gornji limit broja stradalih muslimana u Srebrenici i to je podatak koji je došao mesec dana posle okončanja operacije iz muslimanskih izvora", rekao je Petronijević.

Živanović je dodao da su za Srebrenicu pred Haškim tribunalom od izvora dobijenih od srpskih vlasti i policije korišćeni samo podaci o streljanju šest srebreničkih muslimana kod Trnova.

Njih su streljali pripadnici paravojne formacije "Škorpioni", koji su zbog toga i osuđeni pred Sudom za ratne zločine u Beogradu.

STRELJANJE U TRNOVU - PAŽNJA, UZNEMIRUJUĆ SNIMAK:

trnovo
Izvor: YouTube

ODBIJENI ZAHTEVI ODBRANE

Veće sudije Alfonsa Orija odbilo je zahtev Mladićevih branilaca da razmatra njegovu sposobnost da učestvuje u postupku kao i da odloži izricanje presude, jer smatra da ti zahtevi nisu osnovani.

Glavni lekar pritvorske jedinice Pol Falke je zabranio posete lekara Mladiću do izricenja presude, "jer to može da naškodi njegovom zdravlju".

Bramerc se nada najvećoj kazni za Ratka Mladića

Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal te zahteve do danas nije usvojio.

Haško tužilaštvo je u završnoj reči u decembru 2016. godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila "uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu", dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Suđenje Mladiću počelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.

Mladić je uhapšen maju 2011. godine, posle 12 godina skrivanja, u Lazarevu kod Zrenjanina i potom je izručen Hagu.

Haško tužilaštvo je 25. jula 1995. godine Tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem.

mladić
Izvor: YouTube

Optužnica je više puta proširivana, a konačno je precizirana 2002. godine. Budući da su u razmaku od tri godine uhapšeni da im je suđenje počelo u razlčitim periodima optužnice protiv su njih razvojene i sudilo im se u odvojenim postupcima.

Karadžić u martu 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora i čeka pravosnažnu odluku Tribunala u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

ratko
Izvor: YouTube

Prema haškoj optužnici od 8. novembra 2002. godine, Mladić se tereti za genocid, progone, istrebljenje i ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, navodno terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile, uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN-a.

Pod njegovom komandom, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno je oko 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice.

Mladića terete i za granatiranje Sarajeva, kao i za logore "Omarska", "Keraterm", "Manjača" i "Trnopolje".

Mladić je optužen za jedan slučaj genocida, sedam slučajeva saucesništva u genocidu i šest slucajeva kršenja zakona i običaja rata, uključujući ubistva, sprovodenje terora nad civilima i uzimanja talaca.

Mladić je tokom suđenja negirao krivicu a sa timom svojih branilaca pokušao da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.

BIOGRAFIJA

Ratko Mladić, presuda Ratku Mladiću Izvor: MONDO/Mario Milojević - ilustracija

Ratko Mladić rođen je 12. marta 1942. godine u Božanovićima kod Kalinovika. Po završenoj osnovnoj školi, seli se u Beograd i u Zemunu završava Vojnoindustrijsku školu.

Vojnu akademiju upisao je 1961. godine, a u Savez komunista Jugoslavije učlanio se 1964. godine.

Bio je komunista, voleo je petokraku, skidao srpske grbove sa kapa srpskih boraca

Mladić je bio tvrdokorni komunista odan petokraki i jednopartijskom socijalističkom uređenju, daleko od srpskog nacionalizma. Tokom prvih godina rata skidao je srpskim borcima kokarde i srpske grbove sa kapa.

Službovao je u Makedoniji, a raspad Jugoslavije i sam početak rata dočekao je u činu pukovnika JNA na mestu pomoćnika komandanta Prištinskog korpusa na Kosovu.

Ubrzo je, krajem juna 1991. godine, premešten u Knin kao komandant 9. korpusa JNA. Jedinice pod njegovom komandom zauzele su avgustu i septembru 1991. godine selo Kijevo i Maslenički most, što su bile važne operacije, pa je u oktobru 1991. godine vanredno unapređen u čin general-majora, a potom u aprilu 1992. godine u čin general-potpukovnika.

Po osnivanju Vojske Republike Srpske Bosne i Hercegovine 12. maja 1992. godine, Mladić je postavljen za načelnika Glavnog štaba i na toj dužnosti ostao je do 1996. godine.

U javnosti su poznate naredbe "RASPAMETI" i "SPRŽI" za bombardovanje Sarajeva koje se pripisuju Ratku Mladiću.

Oženjen je Bosom, devojačko Jedić, sa kojom je dobio sina Darka i ćerku Anu. Studentkinja medicine Ana Mladić se ubila 1994. godine hicem iz pištolja koji je njen otac dobio za svoja akademksa dostignuća.

Ćerkina smrt je teško pogodila Mladića, a njegovi prijatelji tvrde da se od te tragedije nikada nije oporavio.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 112

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Nirvana

Ovde se nema sta reci...covek se obrazovao kako da brani otadzbinu...to mu je bilo u opisu radnog mesta...nazalost u gradjanskom ratu fukare su radile svasta....znam da je Arkana i njegove oterao sa Srajevsko-Romanijskog ratista...poznato je da su mu ubili kcerku, zenu i sina njegovog telohranitelja...ko je to uradio...nejo kome je On smetao...nista dobro mi ne zasluzujemo...

Kemal ®

Tri dozivotne za kasapina

Zn

On je dokaz da je pakao prazan,đavoli su vani...

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU