Ji je sve samo ne nepoznat u regionu, jer se proteklih meseci već izuzetno angažovao, posetama regionalnim prestonicama.

Kod nas je najpoznatiji po ovome:

U EU ili na dve stolice!?

Tilerson je inače potvrdio nameru SAD da se snažnije angažuju na Zapadnom Balkanu promovisao dan nakon što je Atlantski savet objavio izveštaj o novoj američkoj strategiji za Balkan, a uoči panela u toj organizaciji, na kojem će, danas popodne, učestvovati zvaničnici iz regiona, uključujući šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića.

Nova strategija SAD za Balkan - u četiri tačke

U govoru o američko-evropskim odnosima u Vilson centru u Vašingtonu Tilerson je još poručio narodima iz balkanskih zemalja da imaju šansu da upravljaju novim tokom istorije, te da SAD i svet "čeznu da vide novu generaciju Srba, Hrvata, Albanaca, Bosanaca, Kosovara i drugih", koji će oprostiti prošlost, iako je ne mogu zaboraviti.

Istovremeno Atlanski savez u svom izveštaju kao ključne poruke nove američke starategije na Balkanu navodi i: istorijsko pomirenje SAD sa Srbijom, stalno vojno prisustvo Amerike u Jugoistočnoj Evropi i uključivanje Vašingtona u dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.

"Mislim da ima smisla da Sjedinjene Države budu deo tog procesa. Očigledno, pre svega, dve strane treba da ga vode. Evropska unija će nastaviti da igra dragocenu ulogu kao posrednik, ali Amerikanci ne bi trebalo da sede napolju. Trebalo bi da imamo svoju ulogu i pomognemo da se dijalog dovede do konstruktivnog završetka", rekao je Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson koji smatra da je potrebnija aktivnija uloga Sjedinjenih Država u regionu.

Iz Ambasade SAD u Beogradu su, međutim, na ovo reagovali konstatacijom da su u Americi mnoge institucije svakodnevno uključene u javnu debatu o američkoj spoljnoj politici, ali da one nemaju formalnu ulogu u oblikovanju politike vlade prema Srbiji ili nekoj drugoj zemlji.

Ovdašnji poznavaoci prilika najozbiljnijom porukom iz izveštaja Atlanskog saveza smatraju onu o eventualnoj promeni formata dijaloga Beograda i Prištine, odnosno uključivanju SAD u pregovore.

Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić ukazuje da bi u tom slučaju još neka sila mogla da traži da se uključi, na primer Rusija, a s obzirom na zategnute odnose EU i Rusije nakon Ukrajinske krize takav format bi, po njegovom mišljenju, zakomplikovao razgovore i vodio tome da oni nemaju šansu da uspeju.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ukazuje da su SAD uvek bile prisutne tokom pregovora, kao "nevidljiva četvrta stolica", te da samo njihovo prisustvo nije bitno, koliko njihov uticaj na učesnike i smatra da konkretne promene formata pregovoraneće biti.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ne vidi razloga da Srbija na to pristane i pita "zašto bi neko uključivao samo jednu stranu?".

O svim ovim pitanjima on će danas imati priliku da se šire upozna, ali i porazgovara sa učesnicima sednici Atlantskog saveta o Zapadnom Balkanu,u Vašingtonu gde će biti prisutni i šefovi diplomatija regiona.

On će, tokom boravka u Vašingtonu, razgovarati sa visokim američkim zvaničnicima i šefovima diplomatija regiona, a u atlanskom savezu očekuju da će konferencija, "Oblikovanje budućosti Balkana u eri neizvesnosti", koja će okupiti političare i stručnjake sa obe strane Atlantika, pruži podsticaj novoj balkanskoj politici u SAD, u partnerstvu sa Evropskom unijom", očekuju u Atlantskom savetu.