Anketa Evropske komisije (Eurobarometar) rađena 2010. godine pokazala je da najveći broj ljudi koji su odabrali opciju "Ne verujem u boga, niti bilo koju vrstu duha ili životne sile" živi u Francuskoj (40 odsto). Oko 27 odsto Francuza veruje u boga, a isti je procenat onih koji veruju u neku vrstu božanstva ili životne sile. Šest odsto ispitanika odgovorilo je sa "Ne znam".

Druga na listi je Češka, u kojoj živi 30 odsto ateista. Ipak, samo 16 odsto Čeha veruje u "zvaničnog" boga, dok je velika većina  odabrala opciju "verujem u neku vrstu božanstva".

Treća je Švedska, sa 34 odsto ateista, četvrta je Holandija u kojoj živi 30 odsto onih koji ne veruju u boga, a peta je Norveška, gde se 29 odsto stanovništva izjasnilo kao ateisti.

Na dnu liste su Rumunija (92 odsto ispitanika kazalo je da veruje u boga, sedam odsto veruje u neku vrstu božanstva, a procenat ateista je zanemarljiv (ispod 0.5 odsto).

Pretposljednja je Turska (manje od jedan odsto ateista, 94 odsto veruje u boga, a četiri odsto ispitanih odgovorilo je sa "Ne znam").

Sledi Malta sa dva odsto ateista, Kipar sa tri odsto i Grčka u kojoj ima četiri odsto stanovništva koje ne veruje u "nezemaljsko".

Uprkos velikom broju religioznih ljudi među Evropljanima, religija na listi ličnih vrednosti nije ni u prvih deset. Na toj listi prvi je mir, slede poštovanje ljudskog života, ljudska prava, demokratija, lična sloboda, tolerancija, jednakost, vladavina prava, solidarnost, multikulturalnost, pa tek onda religija. 

Studija nezavisne mreža WIN/Galup International rađena 2015. godine na uzorku od 63.000 ljudi u 65 država otkrila je nekoliko interesantnih činjenica. Prema ovom istraživanju, najmanje religiozna zemlja na svetu je Kina, gde se samo šest odsto stanovništva izjašnjava kao vernici. Na drugom mestu je Japan, a slede Švedska, Češka i Holandija.

Isti izvor navodi da je najreligioznija zemlja na planeti Tajland, gde 94 odsto ljudi kaže da su vernici, a samo jedan posto se deklarišu kao ateisti.

Kada je o kontinentima reč, analiza ankete pokazuje da najviše religioznih ljudi živi u Africi i na Bliskom istoku, a zemlje u kojima nema verske slobode (Saudijska Arabija i niz bliskoistočnih i afričkih zemalja) nisu ni obuhvaćene istraživanjem.

Jedan od najmanje očekivanih rezultata ovog istraživanja je da su mladi ljudi religiozniji od ljudi srednjih godina i onih u trećem životnom dobu. Ispitanici između 20 i 25 godina najviše su se identifikovali s verom, a najskeptičniji su oni između 44 i 54 godine.

Isti izvor navodi da su najpobožnije domaćice, slede penzioneri, a zatim studenti.

Najmanje vjernika među obrazovanim i bogatim

Bogatiji ljudi su manje religiozni. Anketa je pokazala veliku razliku između prosečne (osam odsto ateista) i više srednje klase (25 odsto). Takođe, što su ljudi obrazovaniji, broj vernika je manji. Troje od petoro fakultetski obrazovanih ljudi izjasnilo se kao religiozno, dok se među anketiranima koji nemaju fakultet tako izjasnilo četvoro od petoro.

A Balkan?

Popis stanovništva u BiH iz 2013. godine pokazuje da u našoj zemlji živi samo 27.856 ateista (0.78 odsto). Najveći broj ateista popisan je u sarajevskoj opštini Novi Grad  (3.195), zatim u sarajevskoj opštini Centar  (3.175), Tuzli (3.020), Banjaluci (2.685), Novom Gradu Sarajevo (2.483), Mostaru (1.670), a u nekoliko opština nije prijavljen ni jedan nevernik.

U susednoj Srbiji taj broj je nešto veći (80.053 ili 1.11 odsto), a 163.375 Hrvata (3.81 odsto) se izjasnilo kao ateisti.