Član Predsedništva BiH Željko Komšić pismom zatražio od švedskih vlasti da ne dozvole pomilovanje bivše predsednice RS Biljane Plavšić.
Član Predsedništva BiH Željko Komšić zatražio je od švedskih vlasti da ne dozvole pomilovanje bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, koja je u Haškom tribunalu osuđena na 11 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti u BiH.
Komšić je, povodom mogućnosti za prevremeno puštanje iz zatvora Plavšićeve koja služi kaznu u Švedskoj, uputio pismo predsedniku švedskog parlamenta Peru Vesterbergu i predsedniku švedske vlade Frederiku Reinfeldu.
U pismu se podseća da Plavišćeva, kao član najužeg ratnog rukovodstva bosanskih Srba, u švedskom zatvoru Hinseberg od juna 2003. godine izdržava zatvorsku kaznu, koju je izrekao Haški tribunal "za najgore počinjene zločine protiv čovečnosti".
"Učestvovala je u planiranju, kreiranju i sprovođenju progona i uništenja Bošnjaka, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini", naveo je Komšić.
On je dodao da "raspolaže informacijom da postoji mogućnost da, nakon izdžane dve trećine kazne, nadležni pravosudni organi Kraljevine Švedske mogu da prihvate zahtev osuđene za skraćivanje kazne, odnosno za pomilovanje i da ga upute sudu u Hagu".
"Kao član Predsedništva BiH, ali i lično, smatram da bi, s obzirom na težinu dela za koje je osuđena, i zbog iskazane nespremnosti za bilo kakvom daljom saradnjom sa Haškim tribunalom u drugim slučajevima, bilo kakav akt milosrđa prema dotičnoj bio velika greška i uvreda za žrtve i porodice žrtava zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovala i za koji je osuđena", naveo je Komšić.
Dodao je da je "direktan rezultat aktivnosti i Biljane Plavšić" počinjeni genocid na području Srebrenice, više od 100.000 ubijenih osoba u BiH, stotine hiljada ranjenih i hiljade silovanih žena, kao i činjenica da se u BiH još uvek traga za više od 13.000 nestalih osoba.
Komšić je naveo da bi se u njenom slučaju posebno trebalo voditi računa o činjenici da u Švedskoj živi i radi oko 60.000 građana koji su poreklom iz BiH, "a od kojih je većina morala da napusti domovinu upravo zbog ratnog angažmana osuđenice".
"Mišljenja sam da sve ovo ne ostavlja nikakve etičke mogućnosti za iskazivanje bilo kakvog akta milosrđa prema osuđenici, od strane nadležnih organa Kraljevine Švedske", naveo je Komšić u pismu upućenom švedskim vlastima.
(Beta)
Komšić je, povodom mogućnosti za prevremeno puštanje iz zatvora Plavšićeve koja služi kaznu u Švedskoj, uputio pismo predsedniku švedskog parlamenta Peru Vesterbergu i predsedniku švedske vlade Frederiku Reinfeldu.
U pismu se podseća da Plavišćeva, kao član najužeg ratnog rukovodstva bosanskih Srba, u švedskom zatvoru Hinseberg od juna 2003. godine izdržava zatvorsku kaznu, koju je izrekao Haški tribunal "za najgore počinjene zločine protiv čovečnosti".
"Učestvovala je u planiranju, kreiranju i sprovođenju progona i uništenja Bošnjaka, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini", naveo je Komšić.
On je dodao da "raspolaže informacijom da postoji mogućnost da, nakon izdžane dve trećine kazne, nadležni pravosudni organi Kraljevine Švedske mogu da prihvate zahtev osuđene za skraćivanje kazne, odnosno za pomilovanje i da ga upute sudu u Hagu".
"Kao član Predsedništva BiH, ali i lično, smatram da bi, s obzirom na težinu dela za koje je osuđena, i zbog iskazane nespremnosti za bilo kakvom daljom saradnjom sa Haškim tribunalom u drugim slučajevima, bilo kakav akt milosrđa prema dotičnoj bio velika greška i uvreda za žrtve i porodice žrtava zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovala i za koji je osuđena", naveo je Komšić.
Dodao je da je "direktan rezultat aktivnosti i Biljane Plavšić" počinjeni genocid na području Srebrenice, više od 100.000 ubijenih osoba u BiH, stotine hiljada ranjenih i hiljade silovanih žena, kao i činjenica da se u BiH još uvek traga za više od 13.000 nestalih osoba.
Komšić je naveo da bi se u njenom slučaju posebno trebalo voditi računa o činjenici da u Švedskoj živi i radi oko 60.000 građana koji su poreklom iz BiH, "a od kojih je većina morala da napusti domovinu upravo zbog ratnog angažmana osuđenice".
"Mišljenja sam da sve ovo ne ostavlja nikakve etičke mogućnosti za iskazivanje bilo kakvog akta milosrđa prema osuđenici, od strane nadležnih organa Kraljevine Švedske", naveo je Komšić u pismu upućenom švedskim vlastima.
(Beta)
