Ambasador Hrvatske u UN Vladimir Drobnjak na sednici Saveta bezbednosti UN izjavio da vlasti Srbije nisu reagovale na tvrdnju lidera SRS Vojislava Šešelja da bi rado ponovio zločine zbog kojih je u Hagu osuđen na 10 godina zatvora.
Govor mržnje može izazvati nove zločine. Mada je osuđen za zločine protiv čovečnosti, počinjene nad vojvođanskim Hrvatima, Šešelj sedi u parlamentu u Beogradu, iako je to u suprotnosti sa zakonima Srbije, rekao je Drobnjak.
On je izrazio zabrinutost zbog poricanja odgovornosti osoba osuđenih za ratne zločine i konstatovao da je to u skladu sa veličanjem ratnih zločinaca.
Drobnjak je ocenio da Srbija treba da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove - naslednikom Haškog suda, "poštujući sve njegove odluke".
"Ponosan na sve zločine, spreman da ih ponovim"
U skladu sa tim bi Srbija trebalo da Mehanizmu za krivične sudove izruči funkcionere SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića, optužene u Hagu za zastrašivanje svedoka u postupku vođenom protiv Šešelja, izjavio je Drobnjak.
On je rekao da je saradnja sa Haškim tribunalom bila jedan od ključnih uslova za članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji i da se očekuje da to važi i za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
Drobnjak je izjavio da je otkrivanje sudbine nestalih osoba prioritet Hrvatske.
Hrtkovci 2018: Borba za NORMALNOST
Jačanje državne saradnje u toj oblasti je od ogromne važnosti, ali Srbija nije spremna da otvori arhive vezane za nestale, rekao je Drobnjak.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović rekla je u Njujorku da je Srbija ispunila sve obaveze prema Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove UN i da nema otvorenih pitanja s tim nasledinkom Haškog tribunala.
Evo kad će konačne presude Mladiću i Karadžiću
Navela je da je Srbija tužilaštvu Mehanizma pružila pristup svim dokumentima, svedocima i arhivama i dodala da će nastaviti da bude posvećena procesuiranju ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost počinilaca tih "strašnih zločina protiv čovečnosti".
Uspeh u toj oblasti zavisi i od regionalne saradnje, rekla je Nela Kuburović i dodala da je to trenutno najvidljivije u Bosni i Hercegovini.
Kazala je da je srpsko pravosuđe u 2017. i 2018. godini priznalo sudske presude iz BiH u sedam postupaka i da je na osnovu njih izreklo kazne od ukupno 104 godine zatvora, dodajući da su svi osuđeni u tim procesima srpske nacionalnosti.
Po pitanju saradnje s Hrvatskom, Kuburovićeva je kazala da su formirane dve komisije čiji je cilj da razmenjuju spiskove optuženih i osuđenih za ratne zločine.
