Predlogom izmenjene optužnice koju je u utorak popodne objavio Haški tribunal, Radovanu Karadžiću se na teret stavljaju genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje, ubistva i drugi zločini nad Muslimanima i Hrvatima.
Predlogom izmenjene optužnice koju je u utorak popodne objavio Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću se na teret stavljaju genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje, ubistva i drugi zločini nad Muslimanima i Hrvatima u periodu od 1992. do 1995. godine.
Po predlogu optužnice, koji po pravilima Tribunala mora potvrditi sudsko veće pre nego što stupi na snagu, Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Ta krivična dela su u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su četiri tačke - progon, istrebljenje i ubistva - u predlogu izmenjene optužnice nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Umesto 41 opštine iz važeće optužnice protiv Karadžića, predlogom izmenjene optužnice obuhvaćena su krivična dela u 27 opština.
Karadžić je predlogom optužnice, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Cilj im je bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi, širom BiH, smatrali svojim . Pored VRS, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se predloženom optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu, po predlogu optužnice, ostvarivali su progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
U propratnom podnesku, tužioci su izmene u optužnici okarakterisali kao sažimanje i usredsređivanje optužbi na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Po Tužilaštvu, novi optužni akt "istovremeno čini jasnijim tvrdnje optužbe i smanuje njihov obim".
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu. Pred sudijom Tribunala krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi
u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Sudija Bonomi je prošle nedelje nagovestio da bi, ako izmenjena optužnica bude potvrđena, Karadžić krajem ove ili početkom sledeće nedelje mogao ponovo biti pozvan da se izjasni o krivici.
(Beta)
Po predlogu optužnice, koji po pravilima Tribunala mora potvrditi sudsko veće pre nego što stupi na snagu, Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Ta krivična dela su u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su četiri tačke - progon, istrebljenje i ubistva - u predlogu izmenjene optužnice nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Umesto 41 opštine iz važeće optužnice protiv Karadžića, predlogom izmenjene optužnice obuhvaćena su krivična dela u 27 opština.
Karadžić je predlogom optužnice, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Cilj im je bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi, širom BiH, smatrali svojim . Pored VRS, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se predloženom optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu, po predlogu optužnice, ostvarivali su progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
U propratnom podnesku, tužioci su izmene u optužnici okarakterisali kao sažimanje i usredsređivanje optužbi na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Po Tužilaštvu, novi optužni akt "istovremeno čini jasnijim tvrdnje optužbe i smanuje njihov obim".
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu. Pred sudijom Tribunala krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi
u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Sudija Bonomi je prošle nedelje nagovestio da bi, ako izmenjena optužnica bude potvrđena, Karadžić krajem ove ili početkom sledeće nedelje mogao ponovo biti pozvan da se izjasni o krivici.
(Beta)
