Nakon objavljivanja prvog dela pubikacije u kojoj je banjalučki psiholog ustvrdio da mediji u Bosni i Hercegovini "pumpaju" strah kod običnih građana kad su u pitanju vehabije ili prema njihovom diskursu, "selefije" neretko bez ikakvog dokaza, usledile su salve kritika po društvenim mrežama i tzv. mejnstrim medijima.

Prema njegovim rečima, drugi deo "Selefija u BiH" bavi se "tamnijom" stranom ovog pokreta, njihovim aspektima ličnosti poput narcizma, makijavelizma, psihopatije, sadizma i slično na 317 ispitanika selefija, ali opet metodologija je opet bila isključivo "ljudska".

"U publikaciji sam takođe uporedio i sklonost ka antisocijalnom ponašanju između selefija koji se nalaze u zatvoru zbog terorizma ili odlaska na ratište u Siriju i Irak i onih selefija koji su ostali u BiH", istakao je Puhalo i dodao da se trudio da napravi distinkciju između pojmova radikal i ekstremista, jer "radikalno po sebi ne mora da bude loše".

Puhalo se u publikaciji ponovo bavio i odnosnom izvještavanja u TV dnevnicima i portalima o ovom pokretu, gde je izveo zaključak da se najveći broj negativnih objava o selefijama dogodio na Radio-televiziji Republike Srpske. Takođe, napravio je i analizu šta selefije čitaju na internetu, šta najviše komentarišu i lajkuju i kakve sadržaje i portale prate.

"To su uglavnom sajtovi i vesti koji muslimane prikazuju kao heroje i kao žrtve", podvukao je psiholog iz Banjaluke.

Najinteresantniji deo Puholovog izlaganja, razumljivo, bili su njegovi utisci razgovora sa osuđenim pripadnicima selefijskog pokreta za terorizam i odlazak na inostrana ratišta, koji svoje kazne služe u Zenici.

"Od 10 selefija, sedmorica su pristala na intervju, što je jako iznenadilo zatvorske čuvare, koji nisu mogli da veruju da će uopšte pristati sa se vide sa mnom. Ispočetka su bili poprilično nepoverljivi jer im je nepojmljivo da neko 'iz čiste radoznalosti' ovo radi".

"O svom boravku u Siriji nerado govore, ali interesantno je da su po povratku u BiH još veći kritičari Asadovog režima 'jer nema milosti prema civilima', razočarani su zbog muslimanskog nejedinstva njegovih protivnika, ali i opravdavali kažnjavanja, čak i ubistva građana koji nisu živeli u skladu sa pravilima teritorije pod kontrolom Asadovih protivnika. I sada najveći broj ispitanika smatra da je dobro i ispravno postupio što je išao u Siriju, a dva od četiri su istakla da bi ponovo otišli".

Puhalo je naglasio da su dvojaki odgovori osuđenika, šta će učiniti posle izlaska iz zatvora.

"Jedni kažu da će nastaviti da žive svoje živote sa porodicama i kloniće se svakog javnog angažmana, a pogotovo ratovanja, dok drugi naglašavaju da je sve to u Alahovim rukama i da će biti kako Svevišnji odredi. Po njima idealno društveno uređenje je Islamska država, ali ne ova današnja, već uređena po šerijatskim pravilima i to se nikad neće promeniti".

Svih 317 ispitanika, uključujući i zatvorenike su kao najvažniji životni cilj istakli "život bez greha" i "pomaganje drugim ljudima", ali se gnušaju bilo kakvih, uslovno rečeno, zapadnih vrednosti poput hedonizma, društvenog uspeha ili popularnosti.

U svakom slučaju, ma koliko svako istraživanje ima nedostataka jer je ograničeno novcem, vremenom i samom prirodom istraživanja, što je i banjalučki psiholog priznao, jako su važna i neuporedivo veća od onog što čini država BiH i njene institucije po ovom pitanju.

"Ti ljudi su tu, oni žive pored nas i neće otići. Država osim represije ne nudi ništa", zaključio je Puhalo.