Izborna tišina u BiH

Predizborna tišina počela je jutros u 7:00 sati, i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 19:00 časova.

Takođe, ovi izbori kao i prethodni se održavaju bez sprovedene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pa predstavnici nacionalnih manjina neće moći biti da budu birani prvenstveno za članove Predsedni?tva BiH i delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, na indirektnim izborima koji se sprovode nakon opštih.

Poslednje istraživanje o izlaznosti na predstojeće izbore pokazalo je da će ona biti manja u odnosu na sve dosadašnje, do 50 odsto. Odziv na opštim izborima 1996. godine bio je 83 odsto.Mladi u biračkom spisku BiH čine jednu petinu, a apstinenata je gotovo 50 odsto.

U postojećim okolnostima procenjuje se realnim da BiH novu vlast nakon izbora dobije do proleća naredne godine.

Za izbore su se prijavile 72 političke stranke i 39 nezavisnih kandidata.

U Centralnom biračkom spisku, sa stanjem na dan 23. augusta 2018, u BiH je upisano 3.278.908 građana sa pravom glasa.

Broj registrovanih glasača u Federaciji BiH bio je 2.092.336, a u Republici Srpskoj 1.260.597.

MOGUĆA KRIZA

Deo regionalnih medija smatra da bi nakon izbora mogla da usledi velika politička kriza u celoj državi, a pre svega u Federaciji BiH.

Vodeći ustavni sutračnjak u BiH Nedim Ademović je u izjavi za zagrebački nedeljnik "Globus" upozorio da će u tom većem entitetu BiH izbori biti sprovedeni, rezultati proglašeni ali će, kaže, nakon toga nastupiti kriza.

"Neće znati kako da formiraju vlast jer sukobljene političke grupacije imaju različite stavove. To državu vodi u blokadu, čak bi mogao biti ugrožen mir, a u tom će slučaju reagovati visoki predstavnik UN i možda će intervenisati i vojne snage ako dođe do problema", rekao je Ademović.

Među pripadnicima hrvatskog naroda u BiH postoji, naime, bojazan da bi Bošnjaci ponovo mogli da utiču na izbor hrvatskog člana Predsedništva. Upravo zato je aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH i kandidat za drugi mandat u kolektivnom šefu države, Dragan Čović, apelovao na bošnjačke birače da ne biraju Hrvatima političke predstavnike.

Inače, opšta ocena posmatrača i predstavnika međunarodne zajednice je da predizborna kampanja bila razočaravajuća, budući da nije bilo razgovora o pitanjima koja su zaista važna za građane kao što su ekonomija i vladavina prava.

Ocenjeno je i da građanima nedostaje politička stabilnost, vladavina prava, izgledi za posao, pouzdana infrastruktura, kvalitetno zdravstvo i mnogo drugih stvari koje Evropljani često uzimaju zdravo za gotovo.

Analitičari smatraju da je u BiH evidentno visoko nepoverenje građana, ali i stranih investitora u institucije države.

Zbog toga su, smatra se, predstojeći opšti izbori u BiH važni za sudbinu te države, jer pravilnim izborom bez straha građani mogu na demokratski način da izaberu pojedince i političke opcije, koje će obezbediti prosperitet zemlje i da zaustave masovni odlazak najvitalnijeg dela stanovništva, pre svega mladih, u države EU.

Na izborima za članove Predsedništva BiH, biraju se tri člana, po jedan iz svakog konstituivnog naroda. Mandat članova Predsedništva BiH traje četiri godine.

Za Predsedništvo BiH prijavljeno je 15 kandidata:

Šest kandidata iz reda bošnjačkog naroda: Mirsad Hadžikadić (Mirsad Hadžikadić - Platforma za progres), Fahrudin Radončić (SBB BiH), Senad Šepić (Nezavisni blok), Šefik Džaferović (SDA), Denis Bećirović (SDP BiH) i Amer Jerlagić (SzBiH).

Pet kandidata iz reda hrvatskog naroda: Jerko Ivanković-Lijanović (NSRzB), Dragan Čović (HDZ BiH), Boriša Falatar (DF), Diana Zelenika (HDZ 1990) i Željko Komšić (DF).

Četiri kandidata iz reda srpskog naroda: Mirjana Popović (Srpska napredna stranka), Mladen Ivanić (koalicija Savez za pobjedu), Milorad Dodik (SNSD) i Gojko Kličković (Prva SDS).

Za predsednika i potpredsednike Republike Srpske prijavilo se ukupno 37 kadidata, od čega su 21 nezavisni kandidati.