Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić svedočiće početkom novembra pred Haškim tribunalom u odbranu svog nekadašnjeg bliskog saradnika Momčila Krajišnika.
Kako je saopštio sud u Hagu, Žalbeno veće Tribunala će svedočenje Karadžića saslušati 3. ili 5. novembra, na Krajišnikov zahtev.
Prema odluci veća, u dodatnoj raspravi o žalbi Krajišnika na prvostepenu presudu, Karadžića će moći da ispitaju sam Krajišnik i njegov zastupnik, čuveni američki advokat Alan Deršovic. Tužioci će zatim svedoka unakrsno ispitati.
U prvostepenom postupku, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine. Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid. Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu.
Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik je izrazio nameru da Karadžića pozove kao svedoka odbrane. Iako je rasprava o žalbi već bila održana, Krajišnik je od sudija zatražio dozvolu da Karadžića izvede kao dodatnog svedoka, obrazlažući da je, kao lider RS pre i tokom rata u BiH, on u stanju da sudijama predoči nove i važne dokaze.
Krajišnik, koji je u Hagu od hapšenja 2000. godine, više puta je u pritvoru Tribunala razgovarao sa Karadžićem, pripremajući njegovo svedočenje.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula. U dva pojavljivanju pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se on ne oseća krivim.
(Beta)
Kako je saopštio sud u Hagu, Žalbeno veće Tribunala će svedočenje Karadžića saslušati 3. ili 5. novembra, na Krajišnikov zahtev.
Prema odluci veća, u dodatnoj raspravi o žalbi Krajišnika na prvostepenu presudu, Karadžića će moći da ispitaju sam Krajišnik i njegov zastupnik, čuveni američki advokat Alan Deršovic. Tužioci će zatim svedoka unakrsno ispitati.
U prvostepenom postupku, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine. Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid. Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu.
Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik je izrazio nameru da Karadžića pozove kao svedoka odbrane. Iako je rasprava o žalbi već bila održana, Krajišnik je od sudija zatražio dozvolu da Karadžića izvede kao dodatnog svedoka, obrazlažući da je, kao lider RS pre i tokom rata u BiH, on u stanju da sudijama predoči nove i važne dokaze.
Krajišnik, koji je u Hagu od hapšenja 2000. godine, više puta je u pritvoru Tribunala razgovarao sa Karadžićem, pripremajući njegovo svedočenje.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula. U dva pojavljivanju pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se on ne oseća krivim.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.