General Đukić čeka presudu u Splitu - ima li pravde?

Penzionisani general nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), 71-godišnji Borislav Đukić već nekoliko godina nalazi se u splitskom zatvoru i sudi mu se u Hrvatskoj za ratni zločin, koji, tvrdi on, ali i njegova odbrana, kao i drugi generali JNA, niti je počinio, niti naredio.

Borislav Đukić je uhapšen u Crnoj Gori, na aerodromu Tivat jula 2015. godine. Potom je mesecima bio u zatvoru u Spužu kod Podgorice, a crnogorske vlasti su odlučile da izađu u susret zahtevu Hrvatske, po poternici Interpola i izruče ga Hrvatskoj. Srbija je tražila od Crne Gore da Đukić bude predat srpskim vlastima, ali...

Đukić je potom prebačen u zatvor u Splitu i već nekoliko godina sudi mu se za navodni ratni zločin - rušenje brane Peruća na reci Cetini 1993. godine (današnja teritorija Hrvatske). Đukićevo ime je na istoj optužnici kojom su obuhvaćeni i generali Ratko Mladić i Mile Novaković.

Odbrana generala Đukića više puta je do sada isticala da tokom suđenja nije izveden nijedan dokaz koji bi ga doveo u vezu sa navedenim krivičnim delom. Uz to, primećuje advokatski tim Đukića, ceo ovaj slučaj, uključujući fazu istrage traje već 25 godina(!), što je sigurno jedan od rekordno dugih sudskih postupaka.

Tokom sudskog postupka napravljen je niz propusta, ali i nezakontiih radnji protiv Đukića, ističe odbrana, a pogotovo način na koji je postupak vođen, pre svega da je Đukićev predmet razdvojen od ostalih saoptuženika, kao i to da zahtev za pokretanje istrage protiv Đukića nije ni bio podnet.

Odbrana Đukića ukazuje i na to da je tokom sudskog procesa njegovo ime pomenuto samo jednom, kada je iskaz davao zaštićeni svedok. Ali, taj iskaz je više nego "klimav".

Naime, zaštićeni svedok je rekao da je te 1993. godine razgovarao preko radio-veze ili telefonom sa osobom ZA KOJU MISLI da je Đukić, a u vezi sa tim da dozvoli prolazak jednog kamiona prema brani Peruća. Zanimljivo je da taj svedok nikada pre nije video Đukića u životu, pa odbrana postavlja pitanje, kako može da bude uopšte siguran da je to Đukićev glas kad ni ne poznaje čoveka.

Ono što je posebno indikativno u celom ovom slučaju jeste da Đukić u vreme kada mu se delo stavlja na teret uopšte nije bio oficir JNA. Prema dostupnim podacima, ali i ranijim izjavama Mileta Novakovića, u to vreme, dakle u vreme kada mu se delo stavlja na teret (januara 1993. godine), Borislav Đukić je bio savetnik ministra unutrašnjih poslova Milana Martića.

Dakle, pretpostavljeni mu je bio Mile Martić i jedino je on mogao da naredi rušenje brane.

"Martić je u Hagu osuđen na 35 godina i tamo ga niko nije teretio za Peruću, ne zato što ga vole, već zato što nema nikakvih dokaza. Ako je Đukić preneo naredbu za rušenje svojim potčinjenima, kako optužnicom tvrde, onda treba reći i ko su ti ljudi. Jedini potčinjeni kojeg je imao je jedan stari, šepavi čovek, koji mu je bio vozač. Da li će sada hrvatsko pravosuđe dokazivati da je taj čovek odneo onih 38 tona eksploziva?", primetio je Mile Novaković u intervjuu "Večernjim novostima" 21. jula 2015. godine.

Još zanimljivije je da se u optužnici navodi da je Ratko Mladić bio taj koji je Đukiću naredio dizanje u vazduh brane Peruća. Međutim, primećuje advokatski tim generala Đukića, u tom periodu koje se navodi u optužnici, Ratko Mladić je bio zapovednik Vojske Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, pa u odnosu na jedinice milicije Republike Srpske Krajine i Srpsku vojsku Krajine, nije imao ovlašćenja da izdaje bilo kakve naredbe.

Isto ovo rekao je svojevremeno i general Đukić, tokom istražnog postupka pred pravosudnim organima Crne Gore. Naglasio je da se tokom svojih aktivnosti u Vojsci Srpske Krajine strogo pridržavao odredaba ratnog prava i Ženevske konvencije, kao i da je general Ratko Mladić početkom 1992. godine bio komandant 9. korpusa JNA sa sedištem u Kninu, a posle toga je otišao u Republiku Srpsku za načelnika Generalštaba, te stoga nije mogao izdavati nikakva naređenja vojsci Srpske Krajine.

KO JE GENERAL BORISLAV ĐUKIĆ?

General-major u penziji Borislav Đukić rođen je 21. septembra 1948. u selu Gornje Vodičevo, opština Novi Grad (Bosanski Novi), Republika Srpska, BiH. Završio je gimnaziju, Vojnu akademiju, Komandno-štabnu školu taktike. Obavljao je razne dužnosti u Makedoniji, Crnoj gori, Hrvatskoj i Srbiji. Raspad Jugoslavije ga je zatekao na službi u Kninu, gde je kao oficir JNA učestvovao u zaštiti srpskog naroda.

General Đukić ostao je upamćen među Srbima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj kao njihov spasilac i jedan od najznačajnijih srpskih oficira u proboju takozvanog "Koridora života".

Inicijalna kapisla za za odluku o proboju koridora bila je smrt 12 beba u banjalučkom porodilištu zbog nedostatka kiseonika za adekvatan tretman.

Kada se kretalo u proboj koridora koji je morao da spreči da se takva tragedija nikad više ne ponovi, general Đukić je izašao pred svoje borce i poručio im:

"Mi krećemo u tešku, krvavu borbu. Ne znamo da li ćemo se vratiti. Ako neko nije spreman da položi život za svoju zemlju, neka slobodno istupi i ne krene u bitku".

Posle penzionisanja bavio pisanjem. Objavio je pet knjiga, od kojih je najznačajnija "Razbijanje Jugoslavije - mesto i uloga Hrvatske". Bio je i svedok na suđenju Martiću u Hagu.

Uhapšen je 18. jula 2015. godine na aerodromu Tivat u Crnoj Gori po hrvatskoj poternici, koja ga tereti za navodni ratni zločin u Krajini. U međuvremenu, Crnoj Gori se obratila i Srbija, čiji je državljanin, sa zahtevom za izručenje.

U pritvoru u Crnoj Gori, u Spužu, proveo je skoro osam meseci, čekajući odluku crnogorskih sudova i Ministra pravde o izručenju Srbiji ili Hrvatskoj. Iako su sudovi doneli rešenja da su ispunjeni uslovi da se izruči i jednoj i drugoj zemlji, ministar pravde Crne Gore doneo je odluku da se izruči Hrvatskoj. Ova odluka je bez prava žalbe i izvršena je 8. marta 2016. godine.

General Đukić je optužnicom iz 1995. optužen za rušenje brane na Perući, a istom su još obuhvaćeni: general Ratko Mladić, komandant 9. kninskog korpusa JNA, sada pokojni general Mile Novaković, komandant Srpske vojske Krajine (SVK) i major Milan Korica, komandant svih pograničnih jedinica milicije RSK. Optuženima je 1993. određen pritvor te za njima raspisana poternica na osnovu koje je i uhapšen.

Tokom sudskog postupka, general Đukić i njegova porodica obraćali su se mnogima za pomoć, jer je samo za kopiranje obimne sudske dokumentacije trebalo da izdvoji više od 5.000 evra, ali su mu retki izašli u susret.